Monthly Archive март 2017

Obaveštenje ministarstvu – bezbednost plovidbe na reci Savi

Dana 09.03.2017. ministarstvu smo poslali obaveštenje o zapažanjima vezano za plovidbu na reci Save od ušća do Ostružničkog mosta.

OBAVEŠTENJE BR. 8

Poštovani,

Obaveštavamo vas o zapažanjima Udruženja profesionalnih lađara Srbije, a u vezi odvijanja bezbedne plovidbe u akvatoriji reke Save od ušća Save u Dunav do Ostružničkog mosta. Navedena akvatorija prestavlja deo plovnog puta koji zbog svojih karakteristika od posada zahteva maksimalnu obazrivost i koncetraciju prilikom vođenja broda ili sastava. Ovo su samo neka od naših zapažanja, koja vam mogu pomoći u vašem daljem radu i postupcima.

Pozitivna zapažanja:

Primetno je postepeno uvođene reda i poštovanja pravila u delu kojim se reguliše plovidba malih privrednih plovila i brodova koji se bave delatnošću turističkog razgledanja, kao posledica rada vašeg ministarstva. Pozdravljamo svaki vaš postupak koji povećava bezbednost putnika i članova posada ovih plovila. Podsećamo vas da je 09. septembra 1952. prilikom brodoloma broda NIŠ na ušću Save zabeležen najveći mirnodopski gubitak ljudskih života u našem brodastvu, različiti izvori procenjuju broj od pedest do čak stotinutridest stradalih putnika i članova posade.

Problem sa kojim se susrećemo u navedenoj akvatoriji su vezani za mala plovila za sport i razonodu u letnjem periodu. Naime korisnici ovih plovila su uglavnom nesvesni manevarskih sposobnosti brodova i sastava sa kojima dele akvatoriju i u koliku opasnost svojim postupcima dovode sebe i lica na svom plovilu. Vrlo čest slučaj je da navigatori moraju da primenjuju manevre za izbegavanje sudara usled nepoštovanja pravila plovidbe od strane malih plovila. Podsećamo da malo plovilo ima obavezu da se skloni sa pravca kretanja velikog plovila. U praksi se još susrećemo sa pojavom sidrenja i stajanja malih plovila u plovnom putu i plovidbenim otvorima mostova. Uočena je sa naše strane i pojava da na malim plovilima boravi više lica od dozvoljenog broja i potpuno odsustvo primene zaštitne opreme pogotovo na malim plovilima koja po svojim karakteristikama zahtevaju upotrebu zaštitne i opreme za spasavanje. Nadamo se da ćete u vašem daljem radu posvetiti pažnju ovoj oblasti.

Potencijalan problem za bezbednost plovidbe predstavljaju i plutajući objekti postavljeni na način da bitno utiču na gabarite plovnog puta. Kao i plutajući objekti postavljeni na mestima na kojima struja vode donosi predmete koji imaju pozitivnu plovnost, najčešće u konkavnim delovima krivina. Takvi plutajući objekti i lica na njima su posebno izloženi opasnosti u slučajevima kada brod ili sastav usled kvara na pogonu ili upravljanju dejstvom sile vodene struje stigne i ostvari kontakt sa njima. Retko se dešava takav razvoj događaja, u praksi posada izvrši prinudno sidrenje, ali realna opasnost po takve objekte postavljene na takvim mestima postoji. Potrebno je sa vaše strane jasno definsanje lokacija na kojima nije dozvoljeno postavljanje plutajućih objekata.

U navedenoj akvatoriji postoji potreba i resursi za formiranje združene jedinice za traganje i spasavanje, po uzoru na postojeća rešenja u svetu. Potrebno je formiranje operativnog centra za traganje i spasavanje koji bi bio u sastavu već postojećih državnih organa, tu funkciju bi mogla da obavlja Lučka kapetanija ili dežurna služba policijske ispostave za bezbednost na rekama. Takav centar bi bio nadređen službama koje već postoje i bitno bi povećao brzinu reagovanja u kriznim situacijama. Takođe uvođenje kanala za slučaj opasnosti u radiotelefonskom saobraćaju koji bi bio dodeljen takvom centru bi značajno skratilo vreme reagovanja. Iskustva u radu takve združene jedinice za traganje i spasavanje bi kasnije mogla biti primenjena i na ostalim unutrašnjim vodama, kako u uzradi situacionih planova, tako i u pogledu kvalitetnog opremanja službi za tragenje i spasavanje na vodi. Podsećamo vas da trenutno postoji samo jedan operativan brod osposobljen za traganje i spasavanje koji je izgrađen 1979 godine i veći broj čamaca koji nisu adekvatni za primenu u komplikovanim i zahtevnim slučajevima plovidbenih nezgoda.

Nadamo se da su naša obaveštenja od pomoći, nastavićemo da vas obaveštavamo o svim bitnim zapažanjima našeg udruženja.

Reka Sava pdf

Upravni odbor udruženja profesionalnih lađara Srbije

PREDSTAVKA NA STANJE OBELEŽAVANJA PLOVIDBENIH OTVORA MOSTOVA

Dana 09.03.2017. ministarstvu smo poslali :
PREDSTAVKU  NA STANJE OBELEŽAVANJA PLOVIDBENIH OTVORA MOSTOVA

Poštovani,

Trenutno stanje postavljenjih znakova, svetlosnih signala i radarskih markera na plovidbenim otvorima mostova na plovnim putevima u Republici Srbiji je verovatno na najnižem nivou u Evropi. Plovidba noću i u uslovima smanjene i ograničene vidljivosti kroz plovidbene otvore mostova u Srbiji je zbog takvog stanja od rutinskog manevra napravila vrlo komplikovan i zahtevan postupak.

Cilj ove predstavke je da vašem ministarstvu pruži pravni osnov za pokretanje mehanizma predviđenog Zakonom o plovidbi i lukama u članu 39. na sledećim stalnim plovidbenim preprekama (mostovima) koji nisu propisno obeleženi:

  1. Drumski novi most Šabac reka Sava 104,6 km, neispravna svetlosna signalizacija plovidbenog otvora i radarski markeri.
    2. Železnički most Šabac reka Sava 107 km, neispravna svetlosna signalizacija plovidbenog otvora i radarski markeri
    3.. Obrenovački most reka Sava 42,5 km, neispravna svetlosna signalizacija plovidbenog otvora i radarski markeri.
  2. Ostružnički most reka Sava 15 km, neispravna svetlosna signalizacija plovidbenog otvora i radarski markeri.
    5. Drumski most “Brankov most” reka Sava 1km, most bez bilo kakve signalizacije, ne postoje dnevne, noćne ni radarske oznake za preporučeni plovidbeni otvor.
  3. Drumski most Bezdan reka Dunav 1424,5 km, neispravna svetlosna signalizacija plovidbenog otvora i radarski markeri.
  4. Drumski most Bogojevo reka Dunav 1336,5 km, neispravna svetlosna signalizacija i radarski markeri
    8. Drumski most B. Palanka – Ilok reka Dunav 1297 km, radarski marker su na maloj udaljenosti od stubova te nisu vidljive na radaru. Podsećamo da je minimalna udaljenost potrebna za detekciju na radaru 7,5 metara.
    9. Drumsko-želežnički most Pančevo reka Dunav 1166.2 km neispravna svetlosna signalizacija plovidbenog otvora i radarski markeri.
    10. Drumski most Smederevo reka Dunav 1112.2 km neispravna svetlosna signalizacija plovidbenog otvora i radarski markeri.

Smatramo da je sa vaše strane potrebno da se izda saopštenje brodarstvu i zapovednicima brodova, kojim im se ukazuje na obaveze iz člana 54. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, u vezi obaveštavanja lučkih kapetanija o stanju znakova za regulisanje plovidbe. U prošlosti usled ne reagovanja nadležnih na obaveštenja o uočenim nepravilnostima na signalizaciji, zapovednici su vremenom prestali da izveštavaju o stanju signalizacije plovidbenih otvora mostova. Kako član 39. Zakona omogućava reagovanje, verujemo da je potrebno ponovo uspostaviti sistem izveštavanja na funkcionalan način kako je prvobitno i osmišljen.

Pozivamo vas da razmotrite, po uzoru na rešenje koje je u primeni na reci Rajni, dodatnu meru za povećanje bezbednosti plovidbe kod izrazito niski plovidbenih otvora mostova. Trenutno utvrđivanje visine plovidbenog otvora zavisi od vremena očitavanja vodostaja na merodavnom vodomeru, koje se vrši i saopštava na svakih 24 časa. U uslovima visokih vodostaja i brzih oscilacija, rajsnko rešenje se pokazalo vrlo efikasnim, sastoji se od merne lestvice, dovoljno velike da je uočljiva, postavlja se na stub mosta pri čemu “0” se nalazi na vrhu i predstavlja najnižu tačku konstukcije od vodene linije. Očitavanjem vrednosti u nivou vodenog ogledala se očitava trenutna visina plovidbenog otvora. Vrlo jeftino i praktično rešenje koje bi bilo od izuzetnog značaja za turistička plovila koja zbog svoje visine moraju da poseduju uvek tačne podatke o aktuelnim visinama mostova.

Takođe vam skrećemo pažnju da se prilikom izvođenja radova, bitno zapostavljaju obaveze izvođača radova po pitanju obeležavanja, te vas pozivamo da preduzmete zakonom predviđene mere i povećate nivo vršenja inspekciskog nadzora. Predlažemo da se po uzoru na zemlje EU radovi na plovnom putu obeležavaju dopunskim znacima postavljenim na osvetljenim plovnim salmusima kako bi skrenuli pažnju učesnicima u saobraćaju. Postavljanje dodatnih tabli na obali se nije pokazalo kao uspešno rešenje, pogotovo u noćnoj plovidbi i plovidbi u uslovima smanjene vidljivosti.

Predstavka mostovi

Upravni odbor udruženja profesionalnih lađara Srbije

Zahtev za reviziju brodskih dokumenata – Brodski dnevnik i Popis posade

Dana 09.03.2017. ministarstvu smo poslali sledeći dopis za zahtevom za revizijom i ispravkom Brodskog dnevnika i Popisa posade.

Zahtev za reviziju brodskih dokumenata – Brodski dnevnik i Popis posade

Poštovani,

Obraćamo Vam se povodom zapažanja iz prakse vezano za upotrebu brodskih knjiga: Brodski dnevnik i Popis posade.
Brodski dnevnik je u prošlosti imao značajnu ulogu u evidenciji dešavanja i promena u plovnom putu. Samim razvitkom tehnologije, RIS sistema i interneta informacije o vremenskim uslovima, vodostaju i dešavanjima u plovidbi su postali lako dostupni a podaci o navedenim stavkam su lako dostupni godinama unazad.
Najnovijom promenom Brodskog dnevnika se pokušala poboljšati dosadašnja praksa evidencije smenskog rada i putovanja ali na žalost taj pokušaj nije dobro osmišljen i ostvaren. Kako je Popis posade zbog nestanka granica u Evropskoj Uniji izgubio ulogu dokazivanja plovidbenog staža tu je ulogu u potpunosti preuzeo Brodski dnevnik. Zbog svojih dimenzija sadašnji format Brodskog dnevnika je nemoguće kopirati što dovodi do ozbiljnog problema pri dokazivanju prisutnosti na brodu. Rubrike za upis rada u smenama nije dobro osmišljen jer ako više osoba radi u smenama dolazi do problema upisa osoblja i smenskog rada što zapovednike često dovodi u veoma nezahvalnu poziciju. U zemljama Evropske Unije Brodski dnevnik služi isključivo za potvrdu prisutnosti članova posade, evidenciju i kontrolu modela putovanja i evidenciju i kontrolu smenskog rada. Dimenzije Brodskog dnevnika je takva da se lako kopira i prilikom iskrcanja člana posade zapovednik iskrcanom članu kopira strane dnevnika sa danima ukrcanja na brodu koje sadrže i podatke o liniji na kojoj je brod plovio a koje član posade dostavlja Rečnoj policiji prilikom overe brodarske knjižice jednom godišnje. Brodski dnevnik Rajinske komisije sadrži i rubriku dolaska i odlaska sa broda tj. ukrcanja i iskrcanja kao i vreme odmora pojedinaca u smenama.
Dosadašnja praksa kod nas je bila da se izvod iz Brodskog dnevnika dostavlja prilikom havarije broda uz ostalu obaveznu dokumentaciju. Smatramo da je to prevaziđena praksa i da je u slučaju havarije dovoljan i jedino potreban podatak iz dnevnika upravo prisutnost posade, smenski rad i režim plovidbe a ostali podaci se dobijaju iz izjave zapovednika i relevantnih podataka iz RIS sistema i hidrometereološke službe.
Smatramo da bi navedeni problemi bili rešeni prelaskom na sistem evidencije putovanja – Brodski dnevnik, po uzoru na zemlje Evropske Unije – Rajnske komisije.
Članom 104. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnim vodama, Republika Srbija, brodske knjige izdate prema propisima zemalja članica EU priznaje kao da su izdate u Republici Srbiji. U dosadašnjem procesu harmonizacije sa EU, stari obrasci Brodskog Svedočanstva i Knjige pregleda i nadzora, su potpuno usaglašeni sa propisima EU uvođenjem novih obrazaca. Svrsishodno treba isto postupiti sa obrascima Brodskog dnevnika i Popisa posade.

Izmenom putnih dokumenata u rečnoj plovidbi pasoš je postao jedini validan putni dokument a brodarska knjižica je tu funkciju izgubila. Ovom promenom prestala je i potreba za klasičnim popisom posade koji se koristio kao dodatak potvrde prisutnosti na brodu uz brodarsku knjižicu. Popis posade još ima jedinu funkciju dokazivanja ukrcanja i iskrcanja pojedinca na brodove trgovačke mornarice, a tu ulogu bi izgubio prelaskom na navedeni sistem evidencije plovidbe.

Smatramo da bi prelaskom na navedenu vrstu Brodskog dnevnika Srbija učinila veliki korak približavanju standardu zemalja Evropske Unije i da bi se smanjila mogućnost zloupotrebe. U prilogu vam dostavljamo kopiju izgleda Brodskog dnevnika sa uputstvom za vođenje.

Revizija Brodski dnevnik i popis posade pdf

Upravni odbor Udruženja profesionalnih lađara Srbije

Zahtev ministarstvu – dopuna pravilnika o određivanju sidrišta

ZAHTEV ZA DOPUNU PRAVILNIKA O ODREĐIVANJU SIDRIŠTA

“Službeni glasnik RS” broj 30 od 27. marta 2015.

Poštovani,

Navedeni pravilnik je bitno uticao na Plan obeležavanja unutrašnjih plovnih puteva na rekama Dunav i Tisa za 2017 godinu.

Sidrišta određena ovim pravilnikom i planom obeležavanja nisu dovoljna po svom broju, lokacijama i površinama akvatorije koju zauzimaju za normalno funkcionisanje plovidbe. Najočigledniji primer je nepostojanje predviđenog sidrišta opšte namene na potezu reke Dunav između 1166 km do 1059 km. i posebne namene između 1163 km do 1056 km. Između navedenih sidrišta nisu uzete u obzir potrebe za sidrištima u akvatoriji Pančeva, gde postoje, luka, bazen azotare i terminali naftne industrije, kao i potreba za sidrištima u zoni Smedereva.

Ako pretpostavimo potiskivani sastav u uzvodnoj plovidbi u modelu plovidbe A1 koji u 06.00 časova isplovi sa sidrišta Veliko Gradište na 1059 km i plovi prosečnom brzinom od 6 km na čas dozvoljenih 14 sati u okviru modela A1, sastav će do 20.00 kada treba da se zaustavi preći 84 km odnosno biće na poziciji 1143 km odnosno 22 km oko 4 sata plovidbe od najbližeg sidrišta opšte namene na 1165 km. Zapovednik ovakvog sastava se nalazi u objektivnom problemu kako da postupi. Ukoliko nastavi plovidbu, krši predviđeni model plovidbe, ukoliko se usidri na pogodnom mestu krši član 27 Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Koji zabranjuje sidrenje na plovnom putu, a članom 271 tačka 1a je predviđena kazna u rasponu od 20 000 do 150 000 dinara.

Članom 27 je predviđeno da se izuzetno zbog bezbednosti plovila i plovidbe, vanrednih uslova (magla, oluja, smanjena vidljivost i slično) ili ukoliko je to nužno zbog operativnih potreba transporta, plovilo se može sidriti i na ivici plovnog puta i van sidrišta, na način kojim se ne ugrožava njegova bezbednost i bezbednost plovidbe. Tako dolazimo do situacije da izuzetno u praksi postaje redovno, što dovodi do potrebe da se navedeni pravilnik dopuni u skladu sa realnim potrebama za sidrištima opšte i posebne namene.

Poređenja radi susedne države imaju veći broj određenih sidrišta, uglavnom su iskorišćene sve akvatorije koje omogućavaju bezbedno sidrenje i stajanje i nesmetano odvijanje plovidbe pored sidrišta. Kako takvo rešenje zahteva dosta vremena i rada, na određivanju lokacija i njihovom propisnom obeležavanju jedno od mogućih prelaznih rešenja bi moglo da bude u vidu privremene dozvole za sidrenje na svim pogodnim mestima, na kojima ne postoji izričita zabrana sidrenja i na način na koji se ne ometa ni ugrožava nesmetano i bezbedno odvijanje plovidbe.

Zahtev za dopunu pdf

Upravni odbor udruženja profesionalnih lađara Srbije

Dopis ministarstvu – minimalan broj članova posade u stajanju

Dana 03.03.2017. poslali smo ministarstvu sledeći dopis:

OBAVEŠTENJE – MINIMALAN BROJ ČLANOVA POSADE U STAJANJU

Poštovani,

Obaveštavamo vas o zapažanjima Udruženja profesionalnih lađara Srbije, u vezi minimalne posade broda u stajanju.

U praktičnoj primeni Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i pratećih propisa susrećemo sa problemom definsanja minimalnog broja članova posade u stajanju. Zapovednik broda pored obaveza propisanih zakonom i propisima ima i obavezu prema vlasniku broda da sve radne procese vezane za poveren brod organizuje na što efikasniji način. Legitiman cilj vlasnika broda je da na legalan način smanji troškove broda. S tim u vezi javlja se potreba da se preciznije odredi tačan minimalan broj članova posade za brod u stajanju. U eksplataciji broad se ponekad javlja potreba da zbog različitih faktora brod bude isključen iz saobraćaja, najčešće zbog kvara, nepovoljnog vodostaja ili neisplativosti zbog trenutnog odnosa ponude, potražnje i cene prevoza.

Smatramo da je sa vaše strane potrebno da se pristupi uređenju ove oblasti eksploatacije brodova trgovačke mornarice. Neophodno je da pristupite izradi pravilnika o broju članova minimalne posade broda u stajanju, po uzoru na važeći pravilnik o najmanjem broju članova posade za bezbednu plovidbu koje moraju imati brodovi i druga plovila trgovačke mornarice od 20. marta 2015. Postoji potreba da se napravi jasna razlika između brodova koji su u režimu plovidbe A1, A2, B, brodova u raspremi i brodova koji su u fazi čekanja odnosno dužeg stajanja. Kvalitetno rešenje bi bio tabelarni prikaz minimalne posade u odnosu na tip i namenu broda ili sastava i način stajanja i čekanja odnosno da li se stajanje odvija na sidrištu ili je plovilo izvezano uz obalu.

Dopis – minimalni broj članova posade pdf

Upravni odbor Udruženja profesionalnih lađara Srbije

Obeležavanje plovnog puta na sektoru Golubac

Dana 03.03.2017. Ministarstvu smo dostavili sledeći dopis:

OBAVEŠTENJE broj 9 – Obeležavanje plovnog puta na sektoru Golubac

Poštovani,

Obaveštavamo vas o zapažanjima Udruženja profesinalnih lađara Srbije, u vezi projekata koje sprovodi vaše ministarstvo, a direktno utiču na našu struku.

Smatramo da pokrenuti projekti uvođenja daljinske kontrole obeležavanja na plovnim putevima, redovnog tehničkog održavanja plovnih puteva i projekat hidrotehničkih i bagerskih radova na kritičnim sektorima, predstavljaju pozitivan pomak koji će doprineti povećanju stepena bezbednosti plovidbe i napredovanju brodarstva. Mi kao strukovno udruženje ćemo pratiti vaše aktivnosti na sprovođenju za nas bitnih projekata i možete računati na našu podršku u svakom postupku koji unapređuje brodarstvo, ali i očekivati sa naše strane konstruktivne kritike ukoliko uočimo postupke koji mogu ostvariti štetno dejstvo po brodarstvo.

Kako nam je cilj unapređenja brodarstva, ovim putem vam predlažemo da uzmete u razmatranje jedno od naših zapažanja koje može biti korisno po pitanju iskorišćenosti i bezbednosti plovnih puteva. Na delu plovnog puta reke Dunav između kilometarskih oznaka 1048 km i 1040 km, zvanični plovni put prati levu rumunsku obalu. Pomenuta deonica je korektno obeležena, ali i vrlo zahtevna za plovidbu većih sastava i njihovo susretanje, sa čestom primenom čekanja nizvodnog sastava i njegovog propuštanja u cilju bezbednog susretanja. Samu deonicu odlikuje niz krivina i ograničenja gabarita plovnog puta u samo osam kilometara se pojavljuje većina plovidbenih prepreka. Sa druge strane, desnom obalom protiče Golubački rukavac, a u sredini se nalazi ostrvo Moldava koje je teritorija Rumunije. Golubački rukavac na uzvodnom delu počinje na 1048 km i završava se odnosno spaja sa zvaničnim plovnim putem između 1040 km i 1039 km u zoni Golubačke tvrđave. Sam golubački rukavac je nešto duži od trase zvaničnog plovnog puta, ali znatno lakši za bezbedno vođenje broda i sastava. Srpski navigatori su u prošlosti koristili golubački rukavac na sopstvenu odgovornost u situacijama kada procene tu rutu kao bezbedniju od zvanične, pogotovo prilikom vođenja broda u uslovima smanjene i ograničene vidljivosti i slučajevima složenih hidrometereolskih uslova i pojava snažnog vetra koji je karakterističan za taj deo toka Dunava. Sa tom praksom se prestalo sa uvođenjem transpondera na brodove. Imajući u vidu da je u praksi dokazana mogućnost bezbedne plovidbe u akvatoriji Golubačkog rukavca pozivamo vas da razmotrite opciju otvaranja rukavca za plovidbu. Sam pravac ispunjava uslove za formiranje plovnog puta, nije ni preterano zahtevan po broju potrebnih plovećih oznaka, a omogućava zapovednicima brodova da procene i izaberu bezbedniju rutu u skladu sa manevarskim sposobnostima broda kojim zapovedaju.

Nastavićemo da vas obaveštavamo o svim bitnim zapažanjima.

Obeležavanje Golubac pdf

Upravni odbor udruženja profesionalnih lađara Srbije

Zahtev za tumačenje zvanja oficira palube, krmar i mašinovođa

Dana 03.03.2017. poslali smo ministarstvu sledeći dopis sa molbom za pojašnjenje:

ZAHTEV ZA TUMAČENJE DELOVA PRAVILNIKA O ZVANJIMA, USLOVIMA ZA STICANJE ZVANJA I OVLAŠĆENJIMA, ČLANOVA POSADE BRODOVA TRGOVAČKE MORNARICE Službeni glasnik RS br. 64/12, 99/15 i 3/17

Poštovani,
Navedeni pravilnik je u praktičnoj primeni izazvao dileme, te vam se obraćamo ovim putem kako bi smo ih otklonili.

Član 3. tačka 6. pravilnika iz naslova.

OFICIR PALUBE  je član posade broda koji ima odgovarajuću stručnu osposobljenost da zapoveda brodom određenih karakteristika i koji u smeni vrši poslove zapovednika broda.

Član 38. stav dva. predviđa da brodarac kome je izdato ovlašćenje ZAPOVEDNIK VRSTE A, B i C u smeni vrši poslove oficira palube.

Prilikom zamene starih Brodskih svedočanstava i Popisa posade, sa novim obrascima od strane nadležnih lučkih kapetanija, u predviđene rublike su unošeni podaci koji se odnose na kvalifikacije oficira palube, kada je oficir palube neophodan u sastavu posade za određeni model plovidbe. U dosadašnoj praksi nismo pronašli ni jedan brod na kome lice sa ovlašćenjem ZAPOVEDNIK VRSTE B ili C mogu biti ukrcani u svojstvu oficira palube, već se svuda navodi da je za poziciju oficira palube neophodan ZAPOVEDNIK VRSTE A.

Molimo vas da se izjasnite po ovom pitanju, odnosno da u formi i načinu koji vama odgovara, na jasan i nedvosmislen načina saopštite na kojim brodovima lica koja poseduju ovlašćenje ZAPOVEDNIK VRSTE B i C mogu obavljati poslove oficira palube.

Napominjemo da onemogućavanjem ZAPOVEDNICIMA B i C obavljanja poslova oficira palube, po postojećim dokumentima izdatim od strane lučkih kapetanija, brodarstvu se nanosi nepovratna šteta. ZAPOVEDNICI B i C u praksi su navigatori koji su u postupku prikupljanja plovidbenog staža i iskustva za polaganje stručnog ispita za zvanje ZAPOVEDNIK A. Postoji realna mogućnost da u narednom periodu stasa nova generacija ZAPOVEDNIKA A kojoj nije omogućeno sticanje iskustva i trenaža na brodovima velike snage i u kompleksnom sistemu plovidbe sastava.

Član 38. tačka 4. KRMAR  pravilnika iz naslova.

Krmari pod nadzorom zapovednika brodom, tegljenim, potiskivanim, odnosno bočnim sastavom.
Proverom evidencije o izdatim ovlašćenjima o osposobljenosti i posebnoj osposobljenosti predviđenom članom 40. pravilnika, videćete da ne postoji dovoljan broj lica koja poseduju zvanje KRMAR član 4. tačka 4.

Molimo vas da odgovorite na sledeće pitanje: Da li lica sa ovlasćenje ZAPOVEDNIK VRSTE B i C mogu obavljati poslove krmara, u sklopu već izdatog ovlašćenja ili moraju posedovati ovlašćenje KRMAR i da li je zvanje zapovednika B i C veće ili manje od zvanja krmara. Sa zvanjem zapovednik vrste A se podrazumeva mogućnost obavljanja svih poslova palube bez dodatnih objašnjenja. Takođe je neophodno, po uzoru na stara ovlaštenja u unutrašnjoj plovidbi, jasno ispisati sve poslove koje imalac ovlaštenja može da obavlja na kojim brodovima.

Član 38. tačka 9. MAŠINOVOĐA pravilnik iz naslova.

            Upravlja motornim postrojenjem na brodovima snage do 750kw, u smeni rukuje pogonskim postrojenjem na brodovima do 1030kw.

Pravilnik o najmanjem broju članova posade za bezbednu plovidbu koje moraju imati brodovi i druga plovila trgovačke mornarice Službeni glasnik RS 28/15, 99/15 i 3/15 predviđa MAŠINOVOĐU kao lice koje može da upravlja motornim postrojenje u sastavu minimalne posade u sledećim slučajevima:

Potiskivač sa sastavom većim od 3 potisnice.

Plovilo sa sopstvenim pogonom sa sastavom većim od 2 potisnice.

U praksi brodovi koji vode takve sastave imaju veću snagu motornog postrojenja od 750kw na koliko je ograničeno zvanje MAŠINOVOĐE. Potrebno je sa vaše strane da usaglasite dva važeća pravilnika, odnosno preciznije definišete zvanje Mašinovođa

Nadamo se da ćete na ovaj zahtev odgovoriti u razumnom roku, kako bi sve zainteresovane strane mogle da blagovremeno planiraju svoje poslovne aktivnosti u skladu sa važećim regulativama.

Skeniran zahtev pdf

Upravni odbor Udruženja profesionalnih lađara Srbije

Obuke za zvanja u unutrašnjoj plovidbi u Nemačkoj

Zbog pojačane potražnje naših ljudi za poslom u inostranstvu kao i zbog potrebe naših brodara za obučenim kadrovima i validnim plovidbenim ovlaštenjima na Rajni i ostalim unutrašnjim plovnim putevima Evropske Unije obratili smo se našem ministarstvu i rečnoj policiji Nemačke sa pitanjem priznavanja naših ovlaštenja. Nemačka policija je ponudila tri rešenja. Prvi je bileteralni sporazum između Republike Srbije i Rajinske komisije, drugi je polaganje ispita za zvanja u Nemačkoj i treće je prepis nekog od ovlaštenja države članice EU ako je posedujete. Kako odgovor ministarstva još čekamo a većina naših lađara ne poseduje ovlaštenja u plovidbi neke druge države ostaje nam trenutno samo dodatna obuka i polaganje stručnog ispita u Nemačkoj.
Osoba koja ima potrebe za rad na rekama Nemačke mora prvo izvaditi nemačku brodardarsku knjižicu (Schifferdienstbuch). Ona se može izvaditi u ispostavi vodene policije u Regenzburgu, Wurzburgu i Duizburgu. Za vađenje brodarske knjižice je neophodno obaviti lekarski pregled kod specijalizovanog doktora medicine rada u Nemačkoj i potom se u kancelariji rečne policije kupje knjižica u koju se upisuje osnovno tj. početno zvanje – decksman. Decksman je najniže zvanje i u rangu je našeg pripravnika za mornara. Osobe koje rade u određenim zvanjima na našim brodovima ako prilože srpsku brodarsku knjižicu sa overenim ukrcanjima i iskrcanjima kapetanije, priznaće im se plovidbeni staž kao da su plovili na nemačkim brodovima i u zavisnosti od broja dana provedenih na brodu dobijaju zvanja do Steuermana – u rangu našeg zvanja krmara. Neophodno je prikazati SVE brodarske knjižice koje posedujete kako bi dobili što veće zvanje.
Cena vađenja brodarske knjižice iznosi 10 eura a lekarski pregled iznosi 110 eura. Važno je napomenuti da prvi  lekarski pregled važi do pedesete godine života. Sledeći se rade na 5 godina do 65. godine života kada se rade na godinu dana.
Sa zvanjem štojermana zainteresovani kandidat ima pravo da polaže za neka od zvanja u Nemačkoj. Osnovni patent koji omogućava samostalan rad u rangu zapovednika je B patent ili Binnen patent. Sa ovlašćenjem B (Binnen) mogu da se obavljaju poslovi zapovednika na unutrašnjim plovnim putevima Nemačke osim Rajne i na svim unutrašnjim putevima Holandije. Ispit je na Nemačkom jeziku. Veliki patent ili Gross patent je ovlašćenje za obavljanje poslova zapovednika na Rajni. Potrebno je obaviti minimum 16 putovanja u zvanju štojermana da bi se ostvarilo pravo izlaska na ovaj ispit. Važno je napomenuti da se za zvanja do zapovednika u Nemačkoj NE POLAŽE nego se zvanja automatski dobijaju po stažu provedenom na brodu.
Osobe koje žele da polažu za ispite u Nemačkoj takođe mogu pohađati obuku u nekim od škola za pripremu za polaganje stručnih ispita.
Kapetan Milorad Gicić je u Regenzburgu pokrenuo sertifikovanu školu za osposobljavanje za zvanja u Nemačkoj. U nastavku prenosimo njegov dopis o cenama i uslovima kursa:

Potrebno je poslati skenirano:

– brodarske knjizice (srpske, nemačke, da se jasno vide dani ukrcanja, plovidbe, podaci)

– ovlascenja/patente

Nakon što se ovo posalje, prosleđujemo dalje na proveru da li ima osnova za izlazak na ispit ili na proveru da se vidi koje zvanje se može dobiti na osnovu ukrcanja.

Dalji troskovi zavise od ovoga.
Načelni plan kursa i troškovi su sledeći:

  1. nedelja

Početna predavanja iz nemačkog jezika sa brodarskim izrazima i pojmovima.

Trajanje 6 dana, ponedeljak-subota, dnevno 8 časova.

Na kraju nedelje test iz pređenog gradiva radi utvrđivanja daljeg toka kursa.

Cena: 150€/dan = 900€.

Ukoliko gradivo nije savladano, nastavlja se sa kursom iz nemačkog jezika sa brodarskim izrazima i pojmovima (isti uslovi kao i za 1. nedelju).

  1. nedelja

Nastavak predavanja iz nemačkog jezika sa brodarskim izrazima i pojmovima.
Trajanje 6 dana, ponedeljak-subota, dnevno 8 casova.
Na kraju nedelje test iz pređenog gradiva radi utvrdjivanja daljeg toka kursa.

Cena: 150€/dan = 900€.

Zavisno od toga kako je savladano gradivo iz prve nedelje (da li su polaznici shvatili terminologiju na nemačkom jeziku), počinje kurs iz oblasti brodarstva na nemačkom jeziku (propisi, znakovi, signalizacija).

Takođe zavisno od toga kako kandidat vlada materijom iz oblasti brodarstva, dalji tok kursa može biti:

  1. nedelja

Priprema iz oblasti brodarstva na nemačkom jeziku (propisi, znakovi, signalizacija).

Trajanje 6 dana, ponedeljak-subota, dnevno 8 časova. Priprema se održava u prostorijama DSA Agencije.

Na kraju nedelje test iz pređenog gradiva radi utvrđivanja daljeg toka kursa i termina polaganja ispita.

Cena: 150€/dan = 900€.

ili:

  1. nedelja

Predavanja iz oblasti brodarstva na nemačkom jeziku (propisi, znakovi, signalizacija).

Trajanje 6 dana, ponedeljak-subota, dnevno 8 časova. Kurs se odrzava u prostorijama DSA Agencije. Kurs drži predavač iz državne institucije.

Na kraju nedelje test iz pređenog gradiva radi utvrđivanja daljeg toka kursa i termina polaganja ispita.

Cena: 200€/dan = 1200€.

Ukupno trajanje kursa: 2 – 4 nedelje

Nakon završetka kursa sledi prijava i polaganje ispita pred komisijom.

U nastavku su prikazani troškovi koji nisu obuhvaćeni cenom kurseva.

Trošak puta: povratna karta Bgd-Reg-Bgd = 75-100€, zavisno od prevoznika

Trošak smestaja: hotel, 20-40€/dan zavisno od broja osoba u sobi/stanu, 7 noći, 140-280€

Troškovi ishrane: 15-20€/dan, individualna ishrana, moguće je organizovati dorucak i ručak u agenciji (u tom slucaju cena zavisi od broja kandidata i načina ishrane, cca 10-12€/dan)
Troškovi prijave ispita: 55-70€

Troškovi izrade patenta: 60€

Troškovi odlaska na ispit u Wurzburg i nazad u Regensburg: cca 50€

Troškovi lekarskog pregleda i vađenja nemacke brodarske knjizice: 120€ (ukoliko kandidat ima dunavski patent, a nema nemacku brodarsku knjizicu, radi lekarski i dobija brodarsku knjizicu, ova cena se odnosi samo na kandidate za kurs!)

Ciljana grupa kandidata su osobe iz brodarstva sa dužim plovidbenim stažom, sa zvanjem STEUERMANN i bar sa osnovnim znanjem nemačkog jezika – pisanje, čitanje, konverzacija (završen bilo koji kurs iz nemačkog jezika u Srbiji ili Hrvatskoj je zadovoljavajuć).

Zbog privatne i poslovne angažovanosti ljudi, kurs nije zamišljen da se 2 ili 3 nedelje odslušaju odjednom već parcijalno po nedelju dana ali, prema sposobnostima i mogućnostima polaznika, moguće je organizovati održavanje celog kursa bez prekida.
Ovo su okvirne informacije vezane za kurs. Moguće je da postoji jos sitnih troskova koji su u ovom momentu nepredviđeni.

Najbolje je da potencijalni kandidati  kontaktiraju direktno DSA Agenciju u Regensburgu.

Preuzmite DSA Prospekt u pdf-u

Zainteresovani pored ove škole takođe imaju na raspolaganju i nemačke kurseve. Najpoznatije škole su:

Atlas Schiffahrt Gmbh
i Akademie Barth

Za polaganje ispita je potrebno napredno poznavanje Nemačkog jezika. Svim zainteresovanim kandidatima preporučujemo da se sami pripremaju i da prilagode kurseve Nemačkog stručnim pitanjima.

Pitanja i odgovore za ispit za zapovednika Binnen možete preuzeti na:
https://www.elwis.de/Freizeitschifffahrt/fuehrerscheininformationen/Fragenkatalog-Binnen/
https://www.elwis.de/Freizeitschifffahrt/fuehrerscheininformationen/Fragenkatalog-Binnen/Basisfragen/index.html
https://www.elwis.de/Freizeitschifffahrt/fuehrerscheininformationen/Fragenkatalog-Binnen/Binnen/index.html
https://www.elwis.de/Freizeitschifffahrt/fuehrerscheininformationen/Fragenkatalog-Binnen/Segeln/index.html

Za sva dodatna pitanja oko kurseva i uslova polaganja možete kontaktirati škole direktno telefonski ili putem mejla ili predstavništvo rečne policije u Wursburgu: ast-sued.gdws@ wsw.bund.de

Obaveštenje za javnost povodom odluke Saveta za štampu o pisanju Blica

Prilikom senzacionalističkog pisanja Blica o navodnom švercu oružja odgovorni novinari su naneli nepopravljivu štetu lađarskoj struci, Udruženju lađara Srbije i brodarskoj firmi čije su ime broda spomenuli u navedenom tekstu. Po objavljenom tekstu smo obavestili ministarstvo unutrašnjih poslova, novinsku kuću Blic a nakon pretrpljene štete i Savet za štampu kao i Udruženje novinara Srbije sa pozivom na osudu senzacionalističkog pisanja koje je ugrozilo egzistenciju i dovelo u opasnost članove posade i njihove porodice kao i sve zaposlene u firmi čije je ime broda u spornom tekstu navedeno.  Savet za štampu je nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih medija i profesionalne novinare. Osnovan je da bi pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima i rešavao žalbe pojedinaca i institucija na sadržaje štampanih medija.
Po žalbi na pisanje navedenog teksta doneli su sledeću odluku:

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Владимир Радомировић, Златко Чобовић, Стојан Марковић, Невена Кривокапић, Петар Јеремић, Владо Мареш, Вера Баришић Поповић, Тамара Скроза, Јелена Спасић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 23.2. 2017. године, већином гласова доноси


ОДЛУКУ

Текстом “Како Харадинајев клан шверцује оружје кроз Србију и зарађује милионе евра”, објављеним 28. новембра 2016. године, у онлајн издању дневни лист “Блиц”

1. прекршио је тачке 3 и 5 Одељка I (Истинитост извештавања) Кодекса новинара Србије, о обавези новинара да назначи извор информације коју преноси, односно да, уколико извор не жели да буде откривен, поступи са дужном професионалном пажњом и својим професионалним ауторитетом стане иза инфромације и одговара за њену тачност, као и да су са новинарством неспојиви објављивање неосниваних оптужби, клевета и гласина,

2. прекршио је и тачке 1 и 2 Одељка V (Новинарска пажња), по којој је новинар обавезан да приступа послу са дужном професионалном пажњом и не сме слепо да верује извору информација, јер мора да води рачуна о томе да извори информација често следе своје интересе или интересе друштвених група којима припадају и прилагођавају своје исказе тим интересима.

Налаже се дневном листу “Блиц” да ову одлуку објави у свом онлајн издању најкасније пет дана од дана достављања одлуке.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Бранислав Вајда, капетан брода “Лађар”, поднео је жалбу Савету за штампу, наводећи да је помињањем брода и представљањем српских лађара као шверцера и сарадника албанске мафије, лист починио клевету и нанео штету и њему, који је у то време био капетан брода и власнику брода, али и лађарској струци уопште. Он је истакао да је текстом прекшено више одредби Кодекса из поглавља Истинитост извештвања, Одговорност новинара (право на претпоставку невиности), Новинарска пажња и Однос према изворима информисања (одредба по којој новинар не сме да међу људе уноси неоснован страх).

У одговору на жалбу, адвокат “Блица” Душан Стојковић навео је најпре да Вајда није имао право да поднесе жалбу, јер у тексту није поменут, нити се на њега односи било која информација из текста. Кад је реч о самом тексту, адвокат је истакао да је објављен у складу са Кодексом и Законом о информисању. Текст је припремио посебно формиран истраживачки тим “Блица”, а на основу верно пренетих информација добијених од извора из безбедносних служби. Реч је о информацијама о нелегалном превозу оружја кроз Србију које су од изузетног јавног значаја, а уз безбедносне службе, извор је и стручњак за безбедност Џевад Галијашевић, чија изјава је такође верно пренета. Циљ текста није био да се било ко оклевета, јер се капетан брода уопште не помиње у тексту, а име брода само у једној реченици, па се због тога не може говорити ни о томе да је подносилац жалбе означен као извршилац неког кривичног дела, односно да је прекршена претпоставка невиности. У одговору на жалбу се наводи и да је “Блиц” два дана након објављивања текста, у складу са Законом о јавном информисању, објавио и одговор подносиоца жалбе.

Комисија за жалбе није прихватила оцену адвоката да Бранислав Вајда није лично оштећен објављеним текстом. Без обзира на то што није наведено његово име, текст се односи на брод чији је капетан био, због чега јесте оштећен оним што је објављено. Очигледно је да је истог мишљења био и уредник “Блица” који је објавио Вајдин одговор на текст,

Чланови Комисије оценили су и да је подносилац жалбе  у праву када каже да су у тексту изнете неосноване оптужбе и клевете, будући да лист није понудио никакве доказе за твдње да бродом “Лађар”, како се тврди у наслову текста, “Харадинајев клан шверцује оружје кроз Србију”. Лист се позива искључиво на неименоване изворе из безбедносних служби, за које се у одговору на жалбу наводи да су поуздане јер су добијене од државних органа, што је нетачно. Стучњак за безбедност чије се име наводи није извор, већ саговорник који коментарише сазнања до којих је лист дошао. Комисија је оценила да је Истраживачки тим листа безрезервно веровао свом извору, чиме су прекршене одредбе које се односе на новинарску пажњу. „Блиц“ није ни покушао да “чује другу страну”, односно да добије било какве информације од власника или капетана брода, а нејасно је и да ли су добијене информације уопште и како проверене.

Због свега тога, Комисија је са десет гласова “за” и једним уздржаним одлучила да је “Блиц” прекршио Кодекс и наложила листу да објави ову одлуку.
Београд, 23.2.2017.

Председавајући
Владимир Радомировић

Preuzeto sa: http://www.savetzastampu.rs/cirilica/odluke/85/2017/03/02/1401/branislav-vajda-protiv-dnevnog-lista-blic.html