UPLS 2. juna 2019.
FOTO: Nikola Tekilerović

Nakon plovidbene nesreće u Budimpešti gde je život izgubio zvanično sedmoro ljudi a za devetnaest se i dalje traga, pojavio se velik broj komentatora nesreće, samozvani eksperti bez adekvatnog zvanja i obrazovanja su davali izjave za Javni servis, bez nekog jasnog pojašnjenja nesreće i više za potrebe samopromocije a novinari su šturo i bez puno razmišljanja prenosili izveštaje stranih medija pa smo tako u medijima imali nekoliko različitih imena brodova koji su se sudarili, problem sa dimenzijama brodova i sa uopšte poimanjem same nesreće. Samozvani eksperti su takođe navodili da se kod nas takva nesreća nije dogodila od šezdesetih godina prošlog veka, što bi nas svrstalo među najbezbednije zemlje za plovidbu na svetu međutim sve je to prilično isprazno i netačno.

Za početak da pojasnimo, brod ima svoje ime. Poseduje svoj registarski broj koji se naziva ENI broj i ime koje se upisuje u zvaničan registar. Pošto je ime upisano u registar i ispisano na bokove broda ono se NE PREVODI na druge jezike nego se čita onako kako je napisano. Ime broda koji je potonu je “Hableány” a ne Sirena ili Murmade kako su naši mediji uglavnom prenosili. Ime drugog broda, koji je prevrnuo “Hableány” je “Viking Sigyn”. Sada kada znamo prava imena brodova možemo dati i neku analizu samog nemilog događaja.

Budimpešta je izuzetno lep grad, pogotovo sa vode. Mađarske vlasti i preduzetnici su to uvideli pre mnogo godina i intezivno su počeli sa razvojem rečnog turizma. Svake godine se beleži rast u broju pristajanja velikih putničkih brodova i ogroman rast u broju razgledanja Budimpešte sa vode malih panoramskih brodova. Plovidba kroz sektor Budimpešte je regulisana strogim pravilima kao što su obavezno susretanje po levom boku, ograničena minimalna i makimalna brzina sa tim da Mađari imaju prilično razvijen centar za praćenje plovidbe koji se zove Nav Info i koji nadgleda i prati putničke brodove i brodove za prevoz opasnih tereta kroz teritoriju Mađarske.
Kao što smo već naveli, svake godine se beleži privredni rast i zbog povećanog profita lagano se gubi bezbednosna kontrola. Pre par godina i veliki kruzeri su krenuli u panoramsko razgledanje Budimpešte i od tada je plovidba kroz taj sektor, u večernjim satima, noćna mora za svakog navigatora. Problem upravo prave mali brodovi koji se ne pridržavaju striktnih pravila plovidbe i koji su se uvek sklanjali velikim brodovima ali došlo je do omaške i izgubljeni su ljudski životi. Zapovednik sa Viking Sigyna je uhapšen i zadržan u pritvoru dok traje istraga. Važno je napomenuti da je to čovek sa bogatim radnim iskustvom, pred penzionisanje, koji nije pošao sa namerom da ikog ubije, da je to čovek koji je odgovoran za smrt velikog broja ljudi i koji je slomljen kao ljudsko biće a koga su već svi osudili i na koga svi prebacuju krivicu. Sama istraga će pokazati šta se zaista dogodilo ali pravi krivac se već zna samo se svi boje da ga imenuju. Pravi krivac je omaška u sistemu bezbednosti plovidbe.

Slično se događa u našoj zemlji samo što za razliku od Mađara mi nemamo nikakvu kontrolu niti službu za brzo delovanje na rekama, osim možda u Beogradu, gde opet fali adekvatan inspekcijki nadzor. O problemu bezbednosti plovidbe, mi kao Udruženje profesionalnih lađara Srbije, godinama ukazujemo, pišemo i izveštavamo.

Kod nas u Srbiji je lični interes pojedinca i jurnjava za profitom iznad bezbednosti i iznad razuma dok se ne dogodi sličan scenario kao u Budimpešti.
Najsvežiji primer imamo u našoj prestonici Beogradu. Kao i svaki veliki grad koji ima šta da pruži i pokaže tako i Beograd postaje interesantna destinacija za pristajanje putničkih brodova i za panoramsko razgledanje Beograda sa vode. Osim za putničke brodove Beograd je interesantan i za nautičare i ugostitelje tako da na samom ušću Save u Dunav na deonici od 2 km imamo ugostiteljske splavove na obe strane reke (neki od njih su širi od 20 metara), imamo pristan za putničke brodove, JRB-ov pristan za njihove teretne brodove, veliki broj malih brodova (da ne ulazimo kako su pojedini registrovani i za koliko putnika) i kada na sve to dodamo još male nautičare, koji u noćnim satima plove bez vidnih, po zakonu obaveznih obeležja, često pod dejstvom alkohola i bez preterane svesti o drugim učesnicima u plovidbi, tada imamo gotovo sigurno, tragediju u najavi. Pored svih navedenih faktora moramo još dodati da je zvanično mesto za okret brodova upravo na ovoj deonici.
Najnovija bezbednosna opasnosnost u Beogradu se dešava upravo sada. Ove godine je u odnosu na prošlu, broj pristajnja putničkih brodova porastao za minimum 50%. Svi relevantni stručnjaci i radnici u turizmu su upozoravali da Beograd, u ovakvoj situaciji nije spreman da odgovori na takav izazov. Nadležni su obećali da će problem biti na vreme rešen.
Problem naravno NIJE REŠEN!
Umesto rešenja, koje bi po našem mišljenju bilo dodavanje minimum jednog pontona na Dunav kod 25. maja i bar jedan u Zemunu, samo je povećan dozvoljen broj putničkih brodova na pontonu na 5 sa prvobitnih 2 tako da sada imamo širinu reke smanjenu dodatno za 60 metara, što ne samo da dovodi u opasnost i nizvodnu i uzvodnu plovidbu brodova nego još dodatno otežava sam transfer putnika te sve više kompanija planira da obustavi pristajanje u Beograd a zbog neorganizovanosti lokalnih samouprava i malih resursa granične policije nemamo posetu turista Smederevu, Golupcu i mnogim drugim destinacijama koje bi svojim radom rasteretile  pristajanje u Beograd. Najtužnije od svega je što se ova nova, po živote opasna, praksa odvija ispred očiju Kapetanije pristaništa i Inspekcije plovidbe Beograd.

Kada bude došlo do tragedije verovatno će se opet tražiti krivac kod posade i kod kapetana broda a ne u problemu funkcionisanja sistema, kao što je slučaj sa potonućem samohodnog teretnjaka Beograd 10 pre tri godine, gde još uvek nije pronađen krivac za nesreću, tačnije odgovorne osobe za angažovanje broda koji po svim pravilima nije ni smeo da plovi, i koji se zataškava po svim nivoima već godinama iako su izgubljena dva ljudska života.
Da podsetimo, ljudski životi su izgubljeni i početkom prošle godine kod Zemuna kada su poginuli dvoje ljudi u sudaru teretnog broda i malog čamca sa kabinom, ove godine takođe su dva života izgubljena pri prevrtanju čamca u blizini Futoga. Ljudi na rekama svakodnevno gube živote, najčešće zbog nedovoljnog poznavanja pravila plovidbe i boravku na vodi, iza čega bi opet trebala da stoji država tj. sistem koji ljude treba da edukuje i koji bi monitoringom i inspekcijskim nadzorom nesreće izbegao. Na žalost, da bi nešto privuklo pažnju medija a time i javnosti, mora da bude vezano za ljudske žrtve i tragedije velikih razmera.

Ovim člankom apelujemo na nadležna ministarsva, na novinare i na javnost da se problemu bezbednosti pristupi ozbiljno i sistemski a ne površno kao do sada, u želji za lajkom više, za jeftinim političkim poenom ili za ličinim interesom pojedinca. Svako od nas treba da ima na umu da u svakoj tragediji može biti žrtva neko ko nam je drag i bez koga naš život ne bi više imao smisao, pogotovo sa spoznajom da smo mogli sprečiti a nismo učinili ništa.

Predsednik UPLS Branislav Vajda
Zapovednik vrste A