UPLS 4. septembra 2019.

 

Posao na rečnim kruzerima je veoma zahtevan i težak. Sezona na brodu traje oko 9 meseci i zaposleni često za taj period imaju odsustvo od nekoliko dana. Radno vreme dnevno bude i više od 12 sati, radi se i vikendom i praznicima.
Ljudima iz Srbije, koji se opredele za ovu vrstu posla je dodatna otežavajuća okolnost kod zapošljavanja što naša zemlja nije u Evropskoj uniji te je za zaposlenje neophodna radna viza, koju je iz godine u godinu sve teže dobiti, zahvaljujući ogromnom prilivu radnika iz novijih zemalja članica EU. Poslodavci tu činjenicu često zloupotrebljavaju smanjujući cenu rada neretko i ispod Evropskog minimuma. Naši ljudi, što zbog lošeg poznavanja zakona i zbog nedostatka svesti o sindikalnom organizovanju, tu cenu prihvataju oslanjajući se na eventualne dodatke plati kao što su bakšiš, dečiji dodatak i moguća 13. plata. Posebno su bili u prednosti ljudi koji su radili na brodovima koji plove pod Švajcarskom zastavom jer je Švajcarska davala najveći dodatak za decu.
Da pojasnimo, dodatak na decu ne isplaćuje poslodavac nego Kanton u kome se firma nalazi, a isplaćuje se  kao pomoć za decu radnika koji imaju nisku platu tj. platu ispod Švajcarskog standarda. U tu kategoriju spadaju gotovo SVI radnici u sektoru plovidbe.
Taj dodatak se za državljane Republike Srbije redovno isplaćivao do 01.01.2019.

Od Nove 2019. godine svi radnici na kruzerima koji plove pod Švajcarskom zastavom, su dobili obaveštenje da im se zbog sporazuma sa Srbijom iz 2010, koji je potpisao tadašnji ministar rada, ukida pravo na dečiji dodatak. Taj dodatak je iznosio oko 250 eura po detetu!

Po tom sporazumu, na koji su nas iz nadležnog ministarstva u Švajcarskoj uputili, Srbija odriče pravo svojim građanima na pravo koje su uživali po sporazumu iz Jugoslavije. Iz nadležnog ministarstva Švajcarske kao iz sedišta poslodavaca kojima smo se žalili na odluku, dobili smo odgovor da je to odluka političke prirode i da je na Republici Srbiji i nadležnom Ministarstvu za rad i socijalna davanja da pokrene inicijativu za razrešenje tog problema.

Novac koji građani Srbije zarade u inostranstvu se troši u Srbiji. Tim novcem se plaćaju porezi i sve ostale dažbine. Samim tim, sve što se tim novcem kupi ili plati može da se tretira kao izvozni proizvod. Ako uzmemo da je samo 1000 dece oštećeno ovom političkom odlukom (a znamo da je broj mnogo veći)  lako možemo doći do cifre od minimum 300 000 evra godišnje, koje kao zemlja gubimo zbog neinteresovanja nadležnih, da ne spominjemo izgubljeno dostojanstvo radnika i osećanje niže vrednosti ljudi koji časno i revnosno obavljaju najteže poslove da bi obezbedili svojim najbližima u Srbiji normalan život.

Pojedinci su nam se javljali sa informacijom da su pokušali da se obrate nadležnom Ministarstvu po ovom pitanju ali su ostali bez jasnog odgovora.
Ovim putem pozivamo gospodina ministra da nam da pojašnjenje sporazuma kao i koje su mere preduzete kako bi se trenutno stanje preokrenulo u korist radnika.

Napominjemo da je osoblje sa brodova samo jedna manja grupa ljudi sa radom u Švajcarskoj koja je ovim sporazumom pogođena.

Upravni odbor UPLS