UPLS 16. децембра 2020.

Da se zakoni donose na prečac i bez ozbiljne analize situacije na terenu, videli smo već mnogo puta, ali da propis vezan za plovidbu donese nemir u jedno od najstarijih sela u Banatu i zapreti da uništi selo sa stotinama stanovnika, dešava se prvi put.
Selo Taraš, na Tisi kod Zrenjanina jedno je od najstarijih sela u Banatu. Odlikuje se neverovatnom prirodom, okružena je šumama, pašnjacima, sa nekoliko bara i sa Tisom koja je deli od Čuruškog atara. Predstavlja najveće sletalište roda u Evropi i pravi je raj za biljni i životinjski svet.
Do sela vodi samo jedan put a do plodnog zemljišta sa druge strane Tise se dolazi skelom koja taj posao uspešno obavlja već više od 200 godina. Skela osim poljoprivredne namene ima i izuzetan turistički potencijal na čijoj se promociji intenzivno radi.
Novi propis, tačnije uredba, o plovidbi skela preti da ozbiljno naruši život u Tarašu. Po tom, novom zakonu, ministarstvo želi da ukine skele koje ne plove slobodno, navodno po uzoru na zemlje EU.
Mi, kao lađari napominjemo da identične skele koje plove pomoću sajli postoje i dalje u Austriji, koja je još uvek više u EU nego Srbija. Te Austrijske skele, se razlikuju jedino po tome što im sajla ide preko vode, na visini od 10ak metara, ali je to zbog specifičnosti Dunava na tom sektoru (mala dubina, kamenito korito i velika brzina vode).
Skela u Tarašu, za 200 godina postojanja, nije nikada predstavljala opasnost za plovidbu. Sajla ide po dnu reke i verovatnoća da zasmeta brodu je manja nego da se motorna skela pokvari u plovidbi.
Mogla bi se skela modernizovati sa noćnim osvetljenjem i radio stanicom, ali i ovako, kako je sad, nema opasnosti za brodove pošto skela radi samo tokom dana.
Država, osim što je bez realnog uvida u situaciju na terenu, donela prilično pogubnu odluku, nije dala ni razuman rok za pronalaženje najpovoljnijeg rešenja, niti je omogućila selu i lokalnoj samoupravi da odredi sredstva za modernizaciju skele.
Napomenuli bi još da je kopneni put kojim bi se moglo stići do Žabaljskog mosta (najbliži prelaz kopnenim putem), preko asfaltirane dolme, završen ali nikada do kraja (ostalo je neasfaltirano 20 metara puta) i nikada nije zvanično spojen sa Zrenjaninskim putem. Zbog toga su meštani Taraša, Elemira, Melenaca i ostalih sela prinuđeni da za Novi Sad ili mesta u Bačkoj, idu obilaznim putem preko Zrenjanina što je nekih 30- 40 kilometara duži put, a što je za poljoprivredna vozila nerealna distanca za svakodnevne radove.
Da li je cilj da se selo totalno uništi ili su samo javašluk i nepromišljenost u pitanju, vreme će pokazati. Za sada samo ostaje jasno da skela koja je odolela vekovima i raznim osvajačima, poslednju bitku bije sa birokratama i nerealnim zakonima.
Na Tisi postoje prioriteti za saniranje. Najveća prepreka je Brana na Tisi kod Novog Bečeja, koja zbog svoje dimenzije, nepovoljnog položaja i neadekvatnog održavanja predstavlja JEDINU pravu prepreku za plovidbu na toj reci već decenijama.
Pozivamo nadležne da se pozabave realnim problemima, recimo adekvatnim noćnim obeležavanjem obalnih znakova za opasnost ili kontrolom plovidbene norme kroz Tisu, a da Tarašku skelu i Tarašane puste da na miru plove i žive svoj život.

FOTO: Skela u Tarašu. Jedinstvena skela u Srbiji. Na ovom lokalitetu i ovoj skeli su snimani brojni filmovi Jugoslovenske i Srpske kinematografije.