UPLS 29. marta 2021.

Da je Srbija postala lider po broju potonulih objekata u Evropi smo pisali u više navrata. Za tri godine smo imali preko 15 potonuća velikih plovnih objekata, plovnih bagera, istovarnih postrojenja, potisnica i brodova. Najčešći uzroci potonuća su, pored tehničke neispravnosti, nedostatak adekvatnog nadzora i održavanja.

Poražavajuće je što za ovaj problem postoji zakonska regulativa, ali zbog nedostatka ljudstva u inspekciji plovidbe, u lučkim kapetanijama kao i bez nedostatka želje nadležnih ministarstava da se problem reši, zakon se jednostavno ne sprovodi ili se sprovodi selektivno, što naravno ne daje nikakve ili daje oprečne rezultate.

Pored napuštenih objekata u teritorijalnim vodama Srbije se pojavljuje trend nekontrolisane plovidbe svega i svačega. Plove brodovi bez ikakvih obeležja, bez transpondera, bez radio uređaja, često bez blovidbene dozvole (što se jednostavno proveri uvidom u elektronski upisnik brodova), bez adekvatnih posada, često ne poštujući propisani režim i normu plovidbe. Problem pre svega pogađa lađare jer se dovodi u pitanje bezbednost plovidbe, smanjuje se cena rada posada i zapovednici se svesno teraju da krše zakon o plovidbi i radu. Gotovo da ne postoji nikakva zaštita radnika od zloupotreba poslodavaca. Inspekcija za rad reaguje samo po prijavi ali se lađari najčešće ne upuštaju u avanture suđenja sa poslodavcima.

Strani brodovi se uopšte ne kontrolišu (što se bezbednosti plovidbe tiče) a ukoliko inspekcija izađe na strani brod po prijavi ili usled plovidbene nezgode, često osim upozorenja i minimalnih kazni ništa drugo ne može da učini. Tako imamo slučaj 25.03.2021. da brod Budapest sa 7 barži udari u obalu i ošteti vodograđevinu (zvanična norma za navedeni sektor je 6 barži). Brod je ušao u zemlju, predao dolazni raport i niko ga nije sprečio niti mu izrekao meru o kršenju zvanične plovidbene norme. Epilog ovog događaja od pre nekoliko dana ćemo još videti.

Situacija je iz godine u godinu sve gora. Lučke kapetanije koje su bile nosioci bezbednosti plovidbe, kontrole i edukacije lađara, gotovo su zapustele. Ni jedna kapetanija ne radi nakon 16h iako na sajtu ministarstva piše drugačije. Inspekcija plovidbe je pre par godina izdvojena i na teritoriji Srbije imamo ukupno 6 inspektora, koji realno ne mogu da pokriju ni teritoriju Novog Sada. Službe za brzo delovanje i spasavanje gotovo da ne postoje a u slučaju opasnosti za plovidbu gotovo je nemoguće naći kome se obratiti posle 16h kada se zatvori nadležna kapetanija.

O problemima sidrenja, obeležavanja plovila danju i noću, ažuriranju podataka na transponderima, overama brodskih knjiga, odlaganju smeća, otpadnih ulja i otpadnih voda ne vredi ni pričati pošto nema ko da čuje.

Primer nečinjenja ničeg vidimo na primeru ozbiljnog lučkog postrojenja rafinerije nafte u Pančevu gde ni nakon 8 godina od pristupanja naše zemlje ADN sporazumu, nisu zadovoljene elementarne bezbednosne norme koje taj sporazum podrazumeva, pa i dalje ne postoji prekidač za momentalni prekid utovara u slučaju opasnosti niti sistem zaustavljanja utovara putem brodskog alarmnog sistema. To nadležni iz nekog razloga tolerišu sve ove godine a mi u Dunav i dalje imamo izlivanja derivata prilikom prelivanja na utovaru za koje po dosadašnjoj praksi niko ne snosi odgovornost. Kada je takvo stanje u jednoj od najozbiljnijih luka lako je zamisliti kakvo je stanje na ostalim pristanišnim mestima u Srbiji.

Primer nemogućnosti nadležnih inspekcija se vidi na konstantnom trajanju navedenih problema, tako na akvatoriji Novog Sada imamo nekoliko napuštenih objekata koji osim što predstavljaju potencialnu opasnost plovidbi poprilično ruže obalu i svedoče o nedostatku znanja i volje da se problem reši. Podsećamo da je problem napuštenih ledolomaca na novosadskom šetalištu razrešen tek nakon 10 godina uz ogroman pritisak javnosti i intervenciju gradonačelnika.

Napušteni refulerni bager Spartak na1252,2km u akvatoriji novosadskog sidrišta, naseo krmenim delom. Brod bez nadzora.

Dobar deo problema bi bio rešen puštanjem u rad VTS centra (vessel traffic service) ali osim obećanja i davno prebačenih rokova realizacije od toga još uvek nema ništa. U prilog ove činjenice svedoče i naslovi od pre nekoliko godina (https://plutonlogistics.com/vodni-transport/srbija-dobija-centar-za-upravljanje-brodskim-saobracajem-vts/)

Ukoliko se hitno ne pristupi rešavanju ovog problema za par godina ćemo u potpunosti ostati bez brodova i lađarskih kadrova a naša država će zbog nerešavanja problema potonulih brodova plaćati ogromne penale međunarodnim učesnicima u plovidbi.

Upravni odbor UPLS