UPLS 25. јуна 2021.
FOTO: UPLS

 

Uvedenim promenama u oporezivanju i sa aktuelnim problemom i krizom uzrokovanu epidemijom COVID 19 smo se suočili tokom 2020. a eskaliralo je pobunom frilensera zbog najave retroaktivnog oporezivanja u poslednjih 5 godina.
Lađari i pomorci Srbije čine, ili bolje rečeno činili su, većinu individualnih deviznih primanja iz inostranstva.
U bivšoj državi je to bilo jasno poreski definisano. Raspadom zajednice Srbije i Crne Gore dolazi do pokušaja unapređenja oporezivanja, ali jedino šta je do sad učinjeno je uvođenje opšte zabune i individualnog tumačenja veoma nejasno napisanog zakona.
Zbog brojnih nejasnoća u sistemu oporezivanja, kao i problemu nelogičnosti gde jedan propis ili odredba potire drugi, obratili smo se nadležnom Ministarstvu finansija sa dopisom i molbom za jasnim definisanjem statusa poreskih obveznika ljudi zaposlenih na brodovima u međunarodnoj plovidbi.
Prilikom prvog obraćanja, elektronsikm putem, dobili smo odgovor u roku od 24h da je neophodno da uplatimo taksu od 13100 dinara kako bi nam odgovorili na pitanje od opšteg tj. javnog značaja.
Postupili smo po uputstvu, uplatili taksu, poslali zvaničan upit redovnom poštom (kao što nam je posebno naglašeno) a odgovor ni nakon dva puna meseca nismo dobili.
Poslednji put kada smo poslali upit po ovom pitanju rečeno nam je da je “predmet u procesu”.

Objavljujemo naš dopis sa definisanim pitanjima Ministarstvu finansija koja su, na žalost, još uvek bez ikakvog odgovora.

Dopis je poslat 01.05.2021. zvaničnim putem a pre toga, nekoliko meseci ranije elektronskim putem.

Molba za definisanje poreskog statusa pomoraca Srbije i domaćih radnika na stranim brodovima

Obraćamo Vam se povodom nejasnog statusa pomoraca i zaposlenih na brodovima pod stranom zastavom, sa molbom za razrešenje i difinisanje nekoliko pitanja koja su od opšteg značaja, a koje smo mi kao Udruženje lađara i Sindikat lađara i pomoraca Srbije dobili na upit od redovnih članova i od međunarodne organizacije ITF kao najvećeg i najstarijeg sindikata transportnih radnika na svetu.
Pitanje i pritužbe pomoraca su uglavnom na nejsno definisan poreski status.
Pojedinci se tretiraju kao slobodni radnici tačnije kao frilenseri iako se poslovni angažmani, prebivalište i primanja u velikoj meri razlikuju.

Pojašnjenje problema:

U našoj zemlji je ovo relativno nov problem koji je nastao raspadom zajednice Srbije i Crne Gore i koji od tada nije jasno definisan.
Pomorci i pojedini radnici na rečnim brodovima, provode preko 183 dana van Srbije, u zavisnosti od kompanije i države pripadnosti plovila plaćaju osiguranje i doprinose barem u periodu ukrcanja.
Neke kompanije tj. agencije angažuju radnike sezonski, sa bruto platom i ugovornom klauzulom za prijavu poreza u zemlji prebivališta.
Problem nastaje pri dolasku u Srbiju, tačnije po prijemu ličnog dohotka u Srbiji.
Upućeni smo u obavezu pojedinca da podnese sam poresku prijavu ali u praksi je to često veoma teško i svedeno je na samostalno tumačenje poreskog inspektora.
Polazeći od principa da nepoznavanje propisa ne oslobađa odgovornosti, postavljamo vam sledeća pitanja. Vaši odgovori na njih, trebaju jasno i nedvosmiseno da definišu naše obaveze i odgovornosti.

Pitanja:

1. Da li se državljanin R. Srbije radno angažovan na plovnom objektu u vlasništvu strane kompanije registrovane u inostranstvu, a koji provede više od 183 dana godišnje u obavljanju delatnosti van teritorije R. Srbije, smatra rezidentom R.Srbije?
2. Ukoliko se državljanin iz pitanja broj 1. smatra rezidentom koje su njegove obaveze?
3. Državljani R. Srbije angažovani kod stranog poslodavca manje od 183 dana i koji se smatra rezidentom i poreskim obaveznikom, koje su njegove obaveze i koja je tačna procedura?
4. Kod državljana R. Srbije iz pitanja br. 3. prilikom primene sporazuma o dvostrukom oporezivanju sa drugom državom, drugom državom se smatra država u kojoj poslodavac ima registrovanu delatnost ili država u kojoj je plovilo registrovano? Često je slučaj da je kompanija registrovana u jednoj državi, a plovilo na kome se radi u drugoj.

Najveći problem koji se nameće je razlika između pomoraca (i ljudi zaposlenih na brodovima), od ostalih “slobodnjaka” koji žive i svoje poslovanje obavljaju u Srbiji.
Predlog zakona koji je Vlada usvojila vezano za reprogram duga za fizička lica koja su bila u obavezi da se samooporezuju a za poslednjih 5 godina je da sva fizička lica od 2016-2021 sada za taj period dobijaju mesečni neoporezivi deo od 32.000 dinara, otpis kamate na dug i 43% neoporezivog dela. Znači dug će se plaćati na iznose veće od 670.000 dinara godišnje, otpisuju se sve kamate, od tog iznosa se skida 43% i onda se na preostali deo plaća 55% za porez i PIO i zdravstveno.
U ovom predlogu su obuhvaćena SVA fizička lica koja su ostvarivala prihode od rada, a bila su u obavezi da se samooporezuju i eventualno bi moglo da obuhvati deo osoblja zaposlenih na brodovima koji poslove obavljaju sezonski, ali za većinu pomoraca ovo i dalje nije najbolje rešenje.
Ne preduzimanjem adekvatnih koraka i ne uvođenjem prakse oporezivanja po istim jasnim merilima za sve pomorce, tačnije svim zaposlenim na stranim brodovima, dolazimo u opasnost od napuštanja zemlje velikog broja radnih i vrednih ljudi i prebacivanja njihovih primanja u zemlje okruženja.
Kao primer dobre prakse oporezivanja pomoraca, koja funkcioniše odlično već čitavu deceniju, izdvajamo primer republike Hrvatske.
Pretpostavljamo da u Srbiji ima preko 20.000 pomoraca koji su zbog COVID 19 krize dovedeni u izuzetno nezgodnu situaciju, koji su ostali bez posla i bez puno nade za promenu statusa u narednom periodu. Nametanje nerealnih zahteva za isplatu poreza u periodu od 5 godina unazad na osnovu bruto primanja je u ovoj situaciji prilično teško ostvarivo.
Pozivamo Vas da održimo zajednički sastanak po ovom pitanju ukoliko ne razumete naš problem ili smatrate naša pitanja i sugestije nejasnim.
Ukoliko ste zainteresovani dostavićemo vam Hrvatsku poresku brošuru “Argonaut” u kojoj su detaljno opisani problemi i rešenja koje nad pomorcima obavlja R. Hrvatska.

U Novom Sadu  01.05.2021.

Upravni odbor Udruženje lađara Srbije

Upravni odbor granskog sindikata
lađara i pomoraca Srbije

Prilog:
Uverenje o uplaćenoj republičkoj taksi u iznosu od 13.100,00 dinara.
____

U međuvremenu primili smo brojne poruke naših članova i pratilaca sa dodatnim uočenim nepravilnostima.
Jedan prilično ozbiljan propust je uočen u potpisanom sporazumu o dvojnom oporezivanju sa Švajcarskom konfederacijom gde se tekst na Srpskom jeziku razlikuje u odnosu na potpisani dokument na Nemačkom i Francuskom jeziku.
Tako da u sporazumu:

UGOVOR IZMEĐU SAVETA MINISTARA SRBIJE I CRNE GORE I ŠVAJCARSKOG SAVEZNOG VEĆA O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA U ODNOSU NA POREZE NA DOHODAK I NA IMOVINU
u odeljku 8, srpske verzije nalazimo:
Međunarodni saobraćaj 1. Dobit od obavljanja međunarodnog saobraćaja pomorskim brodom, vazduhoplovom ili drumskim vozilom oporezuje se samo u državi ugovornici u kojoj se nalazi sedište stvarne uprave preduzeća. 2. Ako se sedište stvarne uprave preduzeća koje se bavi pomorskim saobraćajem nalazi na pomorskom brodu, smatra se da se nalazi u državi ugovornici u kojoj se nalazi matična luka pomorskog broda ili, ako nema matične luke, u državi ugovornici čiji je rezident korisnik pomorskog broda. 3. Odredbe stava 1. ovog člana primenjuju se i na dobit od učešća u pulu, zajedničkom poslovanju ili međunarodnoj poslovnoj agenciji.

A u verziji na Nemačkom (koja je validna) nalazimo malo drugačiji tekst:

Art. 8 Internationaler Verkehr
1.  Gewinne aus dem Betrieb von Schiffen, Luft- oder Strassenfahrzeugen im internationalen Verkehr können nur in dem Vertragsstaat besteuert werden, in dem sich der Ort der tatsächlichen Geschäftsleitung des Unternehmens befindet.
2.  Befindet sich der Ort der tatsächlichen Geschäftsleitung eines Unternehmens der Schifffahrt4 an Bord eines Schiffes, so gilt er als in dem Vertragsstaat gelegen, in dem der Heimathafen des Schiffes liegt, oder, wenn kein Heimathafen vorhanden ist, in dem Vertragsstaat, in dem die Person ansässig ist, die das Schiff betreibt.
3.  Absatz 1 gilt auch für Gewinne aus der Beteiligung an einem Pool, einer Betriebsgemeinschaft oder einer internationalen Betriebsstelle.

Kao i na Engleskom, ista verzija teksta:

Article 8
INTERNATIONAL TRAFFIC
1. Profits from the operation of ships, aircraft or road vehicles in international traffic shall be taxable only in the Contracting
State in which the place of effective management of the enterprise is situated.
2. If the place of effective management of a shipping enterprise is aboard a ship, then it shall be deemed to be situated in the Contracting State in which the home harbour of the ship is situated, or, if there is no such home harbour, in the Contracting State of which the operator of the ship is a resident.
3. The provisions of paragraph 1 shall also apply to profits from the participation in a pool, a joint business or an international operating agency.

Ostaje nejasno kako je u srpskom jeziku “brod u međunarodom saobraćaju” postao “pomorski brod”. Brod u međunarodnom saobraćaju je svaki brod koji plovi izvan granica države pripadnosti i to nisu samo morski brodovi. Većina rečnih brodova može i obavlja i pomorsku plovidbu tj. plovi u priobalnim morskim delovima te ovakva definicija našeg prevodioca nema nikakvog smisla. Prevod je očigledno pogrešan i nema nikakve veze sa “duhom jezika”, pogotovo što je na četiri svetska jezika značenje teksta isto, samo je u srpskom drugačije.

Nadamo se da će Ministarstvo finansija sagledati probleme sa kojima se suočavamo i da će odgovoriti na naša prilično jednostavna pitanja, ne dovodeći nas pred svršen čin, kao frilensere prošle godine.

Upravni odbor UPLS

Upravni odbor GSLPS