Otvoreno pismo MGSI, zapažanja o obeležavanju plovnog puta 14.07.2019.

Otvoreno pismo MGSI, zapažanja o obeležavanju plovnog puta 14.07.2019.

Poštovani,

Ovim putem želimo da vas obavestimo o problemima i zapažanjima u plovnom putu koja bi trebalo otkloniti – prilagoditi što je pre moguće.

Precizno obeležiti levu ivicu plovnog puta na 1245km sa odgovarajućom plovidbenom oznakom (marina za male čamce je u blizini-desna obala Sremski Karlovci) bezbednost plovidbe za sve učesnike u plovidbi je ugrožena zbog male širine plovnog puta, dubina na tom sektoru prikom niskih vodostaja je mala i susretanje je otežano jer navigatori ne znaju dokle se sprud prostire. Obeležiti levu ivicu plovnog puta na 1286.5km sa odgovarajućom plovidbenom oznakom (zelena obalna lampa se nalazi na 1286.1 i uzvodni brodovi su u neposrednoj opasnosti od nasedanja jer se sprud na 1286.5km prostire od leve obale (više od 100m) i postoji potencionalna opasnost od nasedanja kako uzvodnih tako i nizvodnih plovila, znak za obeležavanje opasnih mesta i prepreka koji se nalazi na vodograđevini u levoj obali na 1389.8km je polomljen, obeležiti odgovarajućom plovidbenom oznakom pomenutu vodograđevinu ili ponovo postaviti znak za opasnost. Blagovremeno odrediti normu sastava za prolazak kroz novosadske mostove nakon uklanjanja postojećih stubova od mosta Boško Perošević. Predlažemo da maksimalan broj objekata u uzvidnoj plovidbi ne bude više od 6 (po 2. barže u 3 reda) sa minimalnom brzinom kretanja od 6 km/h i nizvodnih sastava maksimalno 6 u zavisnosti od snage broda osim kada je Novi Sad vodostaj 450 i više, broj jedinica u nizvodnoj plovidbi maksimalno 3 u jednom redu. Normirati distancu sidrenja od obale na donjem novosadskom sidrištu od 1250km do 1252km, plovila su usidrena često i u plovnom putu pa je sustretanje otežano i nebezbedno a po uklanjanju stubova mosta B.Perosević susretanje će biti i opasno ukoliko se ne bude odredila norma sasatava prolaska kroz novosadske mostove. U prilogu vam saljemo radarsku sliku usidrenih objekata od 1251-1253km. i fotografija na kojoj se vidi ne poštovanje trenutne norme za prolazak kroz Novi Sad.
Smederevski most nije obeležen za noćnu plovidbu i nema radarske reflektore na stubovima, Pančevački most je takođe neobeležen za noćnu plovidbu (svetla na plovidbenim otvorima na mostu ne rade). Plovidbene oznake koje označavaju sidrište za plovila koja prevoze zapaljive materije na 1247km se nalaze u levoj obali iza ade i potrebno je pojasniti gde se tačno nalazi sidrište i na koji način i u kojoj bočnoj distanci sidrište može da se koristi.
Bilo bi potrebno dodatno obeležiti Daljsku krivinu pošto sprud u levoj obali ćoška izaziva probleme za veće sastave i prilikom susreta može doći do nasedanja zbog nedostatka plovidbene oznake. Na 1313km je srušena obalna zelena lampa.

Zloupotreba trenutne nome kroz Novi Sad

Zloupotrebe norme kroz Novi Sad

Zloupotreba norme kroz Novi Sad

Novosadsko sidrište – radarska slika

Novosadsko sidrište – radarska slika

Ako imate dodatnih pitanja ili predloga u odnosu na predočena zapažanja molimo vas da nas kontaktirate.

Upravni odbor UPLS

Otvoreno pismo MSGI povodom bezbednosne situacije na rekama Srbije 13.06.2019.

Poštovani,

Hvala Vam što ste se oglasili sa vašim viđenjem bezbednosne procene u Srbiji. Sve tvrdnje koje smo do sada naveli su lako proverljive i dokazive. Želim da napomenem da niko od nas, profesionalnih lađara (kojih naše udruženje broji gotovo polovinu svih zaposlenih u brodarstvu u Srbiji) ne želi posebnu medijsku pažnju, niti da se naše primedbe na račun primećenih poropusta u funkcionisanja sistema koriste za politička potkusurivanja.

Mi kao profesionalci, sa bogatim iskustvom, želimo samo da doprinesemo poboljšanju bezbednosti na vodnim putevima Srbije, kako bi sačuvali živote i zdravlje ljudi i kako ne bi bila ugrožena privreda i infrastruktura zbog nemarnosti pojedinaca. Mi svake godine na početku sezone upozoravamo na bezbedonosne nedostatke, a sada smo na žalost dospeli u žižu interesovanja medija zbog tragičnog događaja iz Budimpešte.

Mi ne želimo da osuđujemo ikog niti da upiremo prstom i tražimo krivce. Mi ukazujemo na probleme i kao stručna javnost upozoravamo državne organe i građane na potencijalne opasnosti.

Kako bi prekinuli zloupotrebu naših saopštenja i prepucavanja po medijima, sa radošću prihvatamo poziv na dijalog sa MSGI i takođe pozivamo i predstavnike policije i carine kao i sve zainteresovane strane, da se uključe u dijalog kako bi se na ukazane nedostatke funkcionisanja sistema pozitivno odgovorilo u najkraćem roku.

Zahvaljujemo se MSGI na želji za saradnjom i nadam se da ćemo je uskoro ostvariti na mnogo višem i ozbiljnijem nivou.

Naše Udruženje je otvoreno za saradnju sa svim institucijama i pojedincima po pitanju razvoja bezbednosti plovidbe i stvaranja kvalitetnijih uslova za rad i život na brodovima i rekama kao i za razvoj privrednih delatnosti vezanih za plovne puteve Srbije.

Srdačan pozdrav,

Upravni odbor UPLS

Plovidbene nesreće – uzroci i posledice

FOTO: Nikola Tekilerović

Nakon plovidbene nesreće u Budimpešti gde je život izgubio zvanično sedmoro ljudi a za devetnaest se i dalje traga, pojavio se velik broj komentatora nesreće, samozvani eksperti bez adekvatnog zvanja i obrazovanja su davali izjave za Javni servis, bez nekog jasnog pojašnjenja nesreće i više za potrebe samopromocije a novinari su šturo i bez puno razmišljanja prenosili izveštaje stranih medija pa smo tako u medijima imali nekoliko različitih imena brodova koji su se sudarili, problem sa dimenzijama brodova i sa uopšte poimanjem same nesreće. Samozvani eksperti su takođe navodili da se kod nas takva nesreća nije dogodila od šezdesetih godina prošlog veka, što bi nas svrstalo među najbezbednije zemlje za plovidbu na svetu međutim sve je to prilično isprazno i netačno.

Za početak da pojasnimo, brod ima svoje ime. Poseduje svoj registarski broj koji se naziva ENI broj i ime koje se upisuje u zvaničan registar. Pošto je ime upisano u registar i ispisano na bokove broda ono se NE PREVODI na druge jezike nego se čita onako kako je napisano. Ime broda koji je potonu je “Hableány” a ne Sirena ili Murmade kako su naši mediji uglavnom prenosili. Ime drugog broda, koji je prevrnuo “Hableány” je “Viking Sigyn”. Sada kada znamo prava imena brodova možemo dati i neku analizu samog nemilog događaja.

Budimpešta je izuzetno lep grad, pogotovo sa vode. Mađarske vlasti i preduzetnici su to uvideli pre mnogo godina i intezivno su počeli sa razvojem rečnog turizma. Svake godine se beleži rast u broju pristajanja velikih putničkih brodova i ogroman rast u broju razgledanja Budimpešte sa vode malih panoramskih brodova. Plovidba kroz sektor Budimpešte je regulisana strogim pravilima kao što su obavezno susretanje po levom boku, ograničena minimalna i makimalna brzina sa tim da Mađari imaju prilično razvijen centar za praćenje plovidbe koji se zove Nav Info i koji nadgleda i prati putničke brodove i brodove za prevoz opasnih tereta kroz teritoriju Mađarske.
Kao što smo već naveli, svake godine se beleži privredni rast i zbog povećanog profita lagano se gubi bezbednosna kontrola. Pre par godina i veliki kruzeri su krenuli u panoramsko razgledanje Budimpešte i od tada je plovidba kroz taj sektor, u večernjim satima, noćna mora za svakog navigatora. Problem upravo prave mali brodovi koji se ne pridržavaju striktnih pravila plovidbe i koji su se uvek sklanjali velikim brodovima ali došlo je do omaške i izgubljeni su ljudski životi. Zapovednik sa Viking Sigyna je uhapšen i zadržan u pritvoru dok traje istraga. Važno je napomenuti da je to čovek sa bogatim radnim iskustvom, pred penzionisanje, koji nije pošao sa namerom da ikog ubije, da je to čovek koji je odgovoran za smrt velikog broja ljudi i koji je slomljen kao ljudsko biće a koga su već svi osudili i na koga svi prebacuju krivicu. Sama istraga će pokazati šta se zaista dogodilo ali pravi krivac se već zna samo se svi boje da ga imenuju. Pravi krivac je omaška u sistemu bezbednosti plovidbe.

Slično se događa u našoj zemlji samo što za razliku od Mađara mi nemamo nikakvu kontrolu niti službu za brzo delovanje na rekama, osim možda u Beogradu, gde opet fali adekvatan inspekcijki nadzor. O problemu bezbednosti plovidbe, mi kao Udruženje profesionalnih lađara Srbije, godinama ukazujemo, pišemo i izveštavamo.

Kod nas u Srbiji je lični interes pojedinca i jurnjava za profitom iznad bezbednosti i iznad razuma dok se ne dogodi sličan scenario kao u Budimpešti.
Najsvežiji primer imamo u našoj prestonici Beogradu. Kao i svaki veliki grad koji ima šta da pruži i pokaže tako i Beograd postaje interesantna destinacija za pristajanje putničkih brodova i za panoramsko razgledanje Beograda sa vode. Osim za putničke brodove Beograd je interesantan i za nautičare i ugostitelje tako da na samom ušću Save u Dunav na deonici od 2 km imamo ugostiteljske splavove na obe strane reke (neki od njih su širi od 20 metara), imamo pristan za putničke brodove, JRB-ov pristan za njihove teretne brodove, veliki broj malih brodova (da ne ulazimo kako su pojedini registrovani i za koliko putnika) i kada na sve to dodamo još male nautičare, koji u noćnim satima plove bez vidnih, po zakonu obaveznih obeležja, često pod dejstvom alkohola i bez preterane svesti o drugim učesnicima u plovidbi, tada imamo gotovo sigurno, tragediju u najavi. Pored svih navedenih faktora moramo još dodati da je zvanično mesto za okret brodova upravo na ovoj deonici.
Najnovija bezbednosna opasnosnost u Beogradu se dešava upravo sada. Ove godine je u odnosu na prošlu, broj pristajnja putničkih brodova porastao za minimum 50%. Svi relevantni stručnjaci i radnici u turizmu su upozoravali da Beograd, u ovakvoj situaciji nije spreman da odgovori na takav izazov. Nadležni su obećali da će problem biti na vreme rešen.
Problem naravno NIJE REŠEN!
Umesto rešenja, koje bi po našem mišljenju bilo dodavanje minimum jednog pontona na Dunav kod 25. maja i bar jedan u Zemunu, samo je povećan dozvoljen broj putničkih brodova na pontonu na 5 sa prvobitnih 2 tako da sada imamo širinu reke smanjenu dodatno za 60 metara, što ne samo da dovodi u opasnost i nizvodnu i uzvodnu plovidbu brodova nego još dodatno otežava sam transfer putnika te sve više kompanija planira da obustavi pristajanje u Beograd a zbog neorganizovanosti lokalnih samouprava i malih resursa granične policije nemamo posetu turista Smederevu, Golupcu i mnogim drugim destinacijama koje bi svojim radom rasteretile  pristajanje u Beograd. Najtužnije od svega je što se ova nova, po živote opasna, praksa odvija ispred očiju Kapetanije pristaništa i Inspekcije plovidbe Beograd.

Kada bude došlo do tragedije verovatno će se opet tražiti krivac kod posade i kod kapetana broda a ne u problemu funkcionisanja sistema, kao što je slučaj sa potonućem samohodnog teretnjaka Beograd 10 pre tri godine, gde još uvek nije pronađen krivac za nesreću, tačnije odgovorne osobe za angažovanje broda koji po svim pravilima nije ni smeo da plovi, i koji se zataškava po svim nivoima već godinama iako su izgubljena dva ljudska života.
Da podsetimo, ljudski životi su izgubljeni i početkom prošle godine kod Zemuna kada su poginuli dvoje ljudi u sudaru teretnog broda i malog čamca sa kabinom, ove godine takođe su dva života izgubljena pri prevrtanju čamca u blizini Futoga. Ljudi na rekama svakodnevno gube živote, najčešće zbog nedovoljnog poznavanja pravila plovidbe i boravku na vodi, iza čega bi opet trebala da stoji država tj. sistem koji ljude treba da edukuje i koji bi monitoringom i inspekcijskim nadzorom nesreće izbegao. Na žalost, da bi nešto privuklo pažnju medija a time i javnosti, mora da bude vezano za ljudske žrtve i tragedije velikih razmera.

Ovim člankom apelujemo na nadležna ministarsva, na novinare i na javnost da se problemu bezbednosti pristupi ozbiljno i sistemski a ne površno kao do sada, u želji za lajkom više, za jeftinim političkim poenom ili za ličinim interesom pojedinca. Svako od nas treba da ima na umu da u svakoj tragediji može biti žrtva neko ko nam je drag i bez koga naš život ne bi više imao smisao, pogotovo sa spoznajom da smo mogli sprečiti a nismo učinili ništa.

Predsednik UPLS Branislav Vajda
Zapovednik vrste A

Gusarski turizam u Srbiji

FOTO: podunavlje.info

Sa početkom proleća počela je i turistička sezona u Evropi pa samim tim i u Srbiji. Mediji se pune tekstovima i reportažama o potencijalima, mogućnostima i izazovima koje turizam, kao jedna od najnaprednijih i najunosnijih grana privrede, može i treba da doprinese razvoju naše zemlje a i regiona.
Kao kapetan na rečnom kruzeru i profesionalac u oblasti turizma odgovorno tvrdim da ako momentalno ne rešimo goruće probeme u našoj zemlji, od turizma, bar u rečnom saobraćaju, nećemo imati NIŠTA.

Svake godine, već čitavu deceniju unazad, imamo problem plovidbe kroz akvatoriju Smedereva. Problem postoji i mnogo duže za teretne brodove ali se o tom problemu nikad nije dovoljno pričalo i pisalo, najčešće jer su zaključci rečne policije bile da su lađari prijavljivali gusarske  napade da bi prikrili svoje švercersko kriminalne delatnosti. Takva praksa se na žalost i dalje nastavlja, a što je najtužnije,  širi se po sidrištima širom Srbije pa imamo sve više pritužbi lađara na ozbiljno ugroženu bezbednost ljudi i tereta i na sidrištima u Novom Sadu i Bačkoj Palanci.

Sinoć 28.04.2019. rečni kruzer, pod mojom komandom je bio na meti napada gusara. Napad ne izgleda filmski, kako mnogi zamišljaju, već naprotiv obavlja se vrlo tiho i gotovo neprimetno. Gusari brzim čamcima prilaze brodu sa krme, najčešće između dva mosta a naspram sidrišta, zbog smetnji koje se pojavljuju na radaru i fokusa kapetana na prolazak kroz mostove. Na nekim brodovima su primećene i osobe koje su skakale sa mosta na brod sa koga bi dohvatili šta bi stigli i u roku od nekoliko trenutaka skočili sa broda u čamac koji bi ih spreman čekao.
Ove napade više ni ne prijavljujemo policiji. Sami organizujemo stražu na mestima gde je  moguć pristup za čamac, kao i na gornjoj palubi, što uglavnom obeshrabi lopove da idu dalje. U slučaju prijave plašimo se eventualnog zadržavanja broda zbog uzimanja izjave, što bi poremetilo plan čitavog putovanja i izazvalo ogroman gubitak kompanijama za koje radimo.
Mornari i posada koji čuvaju brod od napada su uglavnom strani državljani koji se plaše da će biti napadnuti ili povređeni jer gusari, kad vide da ne mogu lako da uđu na brod, svojim jakim baterijskim lampama sijaju na lica ljudi koji su na palubi pokušavajući da ih zaplaše, kada već ne mogu da ih pokradu.

Na samo 60 km od Beograda, u srcu Evrope u dvadest prvom veku imamo gusare na Dunavu, koji na žalost nisu turistička atrakcija nego naša surova realnost.

Ne bude li se nešto brzo promenilo plašim se da će “uspavani džin” o kojem je pisao RTS ( http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3499981/uspavani-dzin-u-srbiji-mogao-bi-da-napuni-kasu.html ) zapasti u duboku komu iz koje se neće probuditi.

U nadi da će odgovorni organi i nadležna ministarstva ozbiljnije shvatiti ovaj problem.
Kapetan un. pl. Zapovednik vrste A,
Branislav Vajda

Nove skripte za upotrebu brodske radio stanice i AIS uređaja na brodovima unutrašnje plovidbe

Obaveštavamo kolege i sve zainteresovane da su trudom i zalaganjem naših članova načinjene dve nove skripte – priručnika za upotrebu radiotelefonske stanice i upotrebu AIS sistema na brodovima unutrašnje plovidbe.

U nastavku možete besplatno preuzeti obe skripte:

VHF skripta pdf

AIS skripta pdf

 

Upravni odbor UPLS

Veliko spremanje – zapisi sa reke

Foto: Patrnogić B.

Ljudi koji borave na reci, bilo profesionalno kao lađari, spasioci, policajci, ribari ili pak rekreativno, kao pecaroši, mali nautičari, splavadžije, u svakom međusobnom razgovoru će sigurno pomenuti svima zajedničku i važnu temu – ekologiju.
Jasno je zašto insistiramo na važnosti ove teme, ali još važnije je sledeće pitanje: šta smo do sada preduzeli da nešto promenimo na bolje?
U poslednje vreme se o ovoj temi često javno diskutuje, iznose se razna mišljenja, novinski članci su gotovo svakodnevna pojava, ali je i sve više individualnih akcija pojedinaca i grupa. Sa željom da sa reči pređemo na dela i na taj način damo svoj doprinos u očuvanju naših reka se i stupilo u akciju.

Članovi sportskog, rekreativnog, ribolovačkog, nautičkog društva “Stenka” iz Beograda su, uz podršku i pomoć Udruženja profesionalnih lađara Srbije organizovali akciju čišćenja akvatorija oko same marine iz malih čamaca, ali i sa obale.
Ova lokacija je izabrana za početnu, jer smo pošli sa idejom da svako od nas treba da krene od sebe, tj. svoje “kuće”, u ovom slučaju pomenute marine. Pored toga, još jedan razlog jeste i katastrofalno stanje zatečeno oko same marine tog popodneva.

Foto: Patrnogić B.

Na površini vode smo primetili najrazličitije smeće u velikoj količini, što na prvi pogled nije izgledalo kao težak zadatak, ali se kasnije ispostavilo kao pogrešan zaključak.
Naime, učesnicima akcije nije falila dobra volja ni energija, već više čamaca i naravno, volontera.
Svako od prisutnih volontera je imao zaštitne rukavice, tako da su izbegnute moguće neprijatnosti i opasnosti prilikom vađenja otpada iz vode, a posade malih čamaca su na raspolaganju imale zaštitne prsluke, kao i vesla i čaklje, što je bilo od koristi u borbi sa smećem.

Pokušaj da se iz vode izvadi i najmanji komad smeća nije izostao ni jednog trenutka.


Foto: Ilić M.

Pored volontera koji su bili u čamcima, jednak doprinos dali su i ljudi koji su otpad skupljali na obali.


Foto: Patrnogić B.

Sakupljeno smeće se pakovalo u najlonske džakove od 120 i 240 litara, a potom se na obali sve skupljalo na jednom mestu.


Foto: Patrnogić B.

Pored do vrha ispunjenih džakova, gomilu na obali su činile i automobilske gume, creva, kao i drugi kabasti otpad.


Foto: Ilić M.

Pri kraju popodneva, učinak je sledeći: sakupljeno je preko 50 džakova sa smećem, više od 10 automobilskih guma i dosta kabastog otpada.
Sedmorica momaka su kućama otišli punog srca, sa sigurnošću da su tog popodneva uradili nešto korisno i sa nadom da niko od desetine prolaznika koji su videli i pohvalili akciju, neće baciti ni papirić van kante za smeće.


Foto: Popović V.

Za sam kraj, umesto želje za imenima svih volontera kako bi im čestitali i pohvalili, možda treba poželeti informaciju o nekoj sledećoj akciji, kako bi i sami učestvovali i tako pomogli celom društvu. Tada ćete za sigurno imati priliku da pohvalite ove ljude, jer će oni ponovo biti tamo sa istom željom da urade nešto korisno. Nadam se da će kraj njih biti neko od desetine znatiželjnih prolaznika koji su zastajali kraj “Stenke” i fotografisali, postavljali pitanja, jer složićemo se – ovo je tek početak duge borbe, a svaka pomoć je dobrodošla.


Foto: Popović V.

Stanimirov Goran, Beograd, 30.03.2019

Sigurnosne procedure u vanrednim situacijama tokom operacija na brodu

Škola za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju iz Beograda je u periodu od 26 do 28 februara 2019.godine,organizovala pilot kurs ,,Sigurnosne procedure u vanrednim situacijama tokom operacija na brodu”.Polaznici obuke su bili 15 učenika trećeg razreda obrazovnih profila Nautički tehničar-rečni smer i Brodomašinski tehničar ove škole.
Model kurs ,,Sigurnosne procedure u vanrednim situacijama tokom operacija na brodu“ razvijen je u okviru transnacionalnog projekta Danube SKILLS kao pomoć obrazovnim institucijama i centrima za obuku u Dunavskom regionu u izgradnji institucionalnih i organizacionih kapaciteta, a u cilju usklađivanja sa Standardima kompetencija za osoblje unutrašnje plovidbe – Operativni nivo – OL 7 – Zdravlje i bezbednost i zaštita životne sredine, koje zahteva Direktiva EU 2017/2397 o priznavanju stručnih kvalifikacija u unutrašnjem vodnom transportu
U razvoju model kursa i pripručnika za obuku učestvovali su partneri iz projekta Danube SKILLS koji je finansiran iz sredstava Dunavskog transnacionalnog programa (Danube Transnational Programme): Ceronav, Rumunija; Viadonau, Austrija; DST, Nemačka;Saobraćajni fakultet u Zagrebu,Hrvatska ; FHOO,Austrija;Agencija za pomorsku administraciju, Bugarska; Nacionalna asocijacija za radio komunikaciju, Mađarska; Škola za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju, Srbija i Pomorska škola, Slovačka.

Udruženje profesionalnih lađara Srbije je imalo svoje stručne posmatrače na obuci. Mišljenje o obuci kao i sugestije za dalji razvoj i implementaciju je poslato organizatoru obuke.

 

Dopis MGSI povodom overe ukrcanja na brodovima sa stranom zastavom

Povodom problema sa overom ukrcanja Srpskih državljana na brodovima koji plove pod stranom zastavom smo više puta kontaktirali nadležno Ministarstvo sa obrazloženjem problema kao i poteškoćama pojedinaca da ostvare pravo na polaganje stručnih ispita. Danas smo dobili pismeno obaveštenje o akcijama MGSI na rešavnju tog problema i u nastavku ga u potpunosti prenosimo:

 

“Poštovani,
Ministarka građevinarstva saobraćaja i infrastrukture je donela Pravilnik o izmenama i dopuni Pravilnika o uslovima, načinu i postupku izdavanja i zamene, sadržini i obrascu brodarske knjižice i dozvole za ukrcavanje, licima i organima nadležnim za unošenje i overu podataka, kao i sadržini, obrascu i načinu vođenja registra izdatih brodarskih knjižica i dozvola za ukrcavanje („Službeni glasnik“, br. 13/19), koji vam u pilogu i dostavljamo.

S tim u vezi obaveštavamo vas da smo navedenim pravilnikom predvideli mogućnost overe ukrcanja, odnosno iskrcavanja za članove posade broda koji su državljani Republike Srbije ukrcani na strani brod na način što je u članu 15. važećeg pravilnika dodat novi stava 6. koji glasi: „U slučaju da je u skladu sa propisima države čiju zastavu brod vije državljanin Republike Srbije ukrcan kao član posade tog broda sa brodarskom knjižicom izdatom u Republici Srbiji, overu ukrcavanja, odnosno iskrcavanja vrši lučka kapetanija, odnosno diplomatsko ili konzularno predstavništvo na osnovu uvida u izvod iz brodskog dnevnika potpisanog i overenog od strane zapovednika tog broda, odnosno overenog prevoda tog izvoda na srpski jezik. ”.

Ukazujemo da će se navedeni pravilnik primenjivati od 1. jula 2019. godine.

S poštovanjem,

Jelena Sofrić, dipl. pravnik
viši savetnik
Republika Srbija
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe”

In memoriam – Šandor Borbelj

Poštovane kolege, nažalost imamo jednu tužnu vest, upokojio se naš kolega Borbelj Šandor-Šaca. Ispraćaj pokojnika i kremacija će se obaviti u utorak 05.03.2019 u 14h u Novom Sadu na Novom groblju.

Zdravstvene ustanove – dopis MSGI

Poštovane kolege, povodom obavljanja lekarskih pregleda i upisa u brodarsku knjižicu dobili smo dopis iz MSGI koji u potpunosti prenosimo:

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama koji je donet 2018. godine propisano je da se zdravstvena sposobnost članova posade broda utvrđuje zdravstvenim pregledom koji vrši zdravstvena ustanova koja ispunjava propisane uslove i dobije ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove zdravlja da može da obavlja zdravstvene preglede članova posade brodova unutrašnje plovidbe.

Radi sprovođenja odredaba navedenog zakona donet je Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene sposobnosti članova posade brodova i drugih plovila, kao i uslovima i načinu vršenja zdravstvenog nadzora („Službeni glasnik RS“, broj 90/18). Novim pravilnikom su propisani uslovi za zdravstvene ustanove, između ostalih uslova je da zdravstvena ustanova ima u radnom odnosu doktora medicine specijalistu medicine rada koji ima završeni kurs za sticanje znanja potrebnog za vršenje zdravstvenih pregleda članova posade brodova unutrašnje plovidbe. Kurs za sticanje zvanja potrebnog za vršenje zdravstvenih pregleda članova posade brodova unutrašnje plovidbe organizuje i sprovodi institut za medicinu rada osnovan za teritoriju Republike Srbije.

S tim u vezi, obaveštavamo vas da će zdravstvene preglede članova posade broda unutrašnje plovidbe do organizovanja prvog kursa od strane instituta za medicinu rada, odnosno do izdavanja ovlašćenja ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, obavljati medicine rada koje su po starom pravilniku vršili zdravstvene preglede članova posade brodova unutrašnje plovidbe. Nakon dobijanja informacija od strane ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, spisak zdravstvenih ustanova ovlašćenih za vršenje zdravstvenih pregleda članova posade brodova unutrašnje plovidbe biće objavljen na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o čemu ćemo vas blagovremeno obavestiti.

S poštovanjem,

Jelena Sofrić, dipl. pravnik
viši savetnik