Saopštenje za javnost - dve godine od potonuća i pogibije, niko odgovoran...

Saopštenje za javnost – dve godine od potonuća i pogibije, niko odgovoran…

Milan Brzaković

Nikola Kosovac

IN MEMORIAM – Dve godine od potonuća broda  Beograd 10 sa ljudskim žrtvama. I dalje niko nije odgovoran…

Ubijanje našeg Dunava – zapisi sa reke

Kao osoba koja je odrasla na obalama Save i Dunava a kao jedan od mnogih ljudi koji rade na brodovima u unutrašnjoj plovidbi i koji plove od Severnog do Crnog mora, pored svih dogodovština, raznih poznanstava i priča, jedan utisak je ipak upečatljiv i meni konstantno na pameti: Dunav koji protiče kroz teritoriju naše zemlje kao da je drugačiji od onog koji izvire kod Švarcvalda i protiče kroz Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku itd.

U čemu je razlika, tačnije zašto tako mislim pokušaću da objasnim u nastavku.

Neće biti govora o karakteristikama plovnog puta, obeležavanju plovidbenih sektora, mostova i krivina, vec onako obično i ukratko, o ekologiji i očuvanju prirode, tačnije živog sveta u prirodi, nama ipak ne tako važnoj temi.

Za početak ću pomenuti reku Rajnu, može se reći najvažniji/najprometniji plovni put Evrope.

ista je duga 1320km, od kojih je plovno 863km, tačnije do grada Bazela. Na svojim obalama ima na desetine velikih industrijskih centara koji svojim radom doprinose ekonomskom razvoju država, ali istovremeno u mnogome utiču na životnu sredinu.

Treba pomenuti opšte poznatu činjenicu da se uporedo sa ekonomskim razvojem povećava i naseljenost grada/regije, a zatim se ponovo povećava (nepovoljni) uticaj na floru i faunu.

U Bazelu je 01.11.1986 godine, došlo do ekološke katastrofe kada se zapalilo skladište sa raznim hemijskim materijama, koje su kasnije našle put do tokova Rajne, što je dovelo do pomora ribe i živog sveta u vodi, nekih vrsta čak i do istrebljenja, a snabdevanje vodom za piće bilo je onemogućeno, tačnije zabranjeno. Sve ovo je dovelo do organizovanja Rajnskih drzava, kako bi se katastrofalno stanje popravilo i na dalje pratilo, sa ciljem izbegavanja sličnih nezgoda.

Danas reka Rajna izgleda potpuno drugačije. industrija se neprestano razvija, Duizburg je najveća rečna luka u Evropi, gradovi rastu, ali ipak živi svet se vratio u pređašnje stanje. Jegulje su ponovo čest ulov pecaroša, radi se na povratku lososa, a sam kvalitet vode je na zavidnom nivou i istu koristi preko 20 miliona ljudi koji žive u državama Rajnskog sliva.

Nadležni organi kontrolišu industriju (u Nemačkoj se voda testira na svakih 6 minuta, 24 časa dnevno i na najmanju promenu u kvalitetu/sastavu vode, istog trenutka se obaveštavaju nizvodni gradovi a fabrike u zoni testiranja se privremeno zatvaraju do okončanja istrage), učesnicima rečnog saobraćaja su na raspolaganju obalni kontejneri za odlaganje otpada kao i brodovi koji će primiti staro ulje/filtere, sadržinu fekalnih tankova ili otpadne vode iz ugostiteljskih objekata duž obale. Pošto je akcenat svega napisanog na rečnom saobraćaju, valja spomenuti da su lađari prosto u obavezi da sačuvaju dobijenu potvrdu o “odlaganju” otpada, kako bi bili ispravni u slučaju kontrole.

Danas Dunav, druga Evropska reka po dužini sliva izgleda slično, ali nažalost, samo do naše granice.

iz nekog razloga, nakon ulaska u teritorijalne vode Srbije, ljudi zaboravljaju na pravila i propise, zdrav razum kao da nestaje i radi se sve ono što je bilo gde u svetu strogo kažnjivo, a sve to na štetu stanovnika Srbije.

Brodovi koji plove našim vodama bez kontrole mogu da ispuste sve ono što im je na teretu, a za šta bi u inostranstvu platili odlaganje, jer prosto – reč je o materijama opasnim po životnu sredinu. isto tako, da li zbog manjka mesta za odlaganje otpada na obali, nepostojanja kontrole ili neodgovornog ponašanja, zatičemo gomile smeća u matici reke. Možda ovom poslednjem dosta pomažu ugostiteljski objekti duž obale i bahati pojedinci, ali to svakako nije ni toliko bitno.

U naše reke se iz fabrika bez bilo kakve kontrole i reda ispušta sve i svašta, pa smo svedoci bezbroj događaja gde se u centru grada boja vode menja iz sata u sat, a reakcije nadležnih nema ili se odgovornost prosto prebacuje sa jedne službe na drugu, sve dok voda ne odnese otrove dalje, a javnost zaboravi na nemili događaj. Sa svakim sličnim slučajem se uništava biljni i životinjski svet, što može imati nesagledive posledice po društvo u celini. isto tako moramo biti svesni činjenice da i sami koristimo tu vodu u svakodnevnom životu.

Nema potrebe svaljivati krivicu na nekog drugog ili tražiti izgovore, već se na vreme, tačnije čim pre, okrenuti problemu i raditi na onome što su drugi uveliko sproveli u delo: kontrolu industrije, prečišćavanje komunalnih otpadnih voda iz gradova, suzbijanje divljih deponija, dovoljan broj kontejnera na obali, obavezno uvođenje brodova za prihvat otpada sa plovnih objekata, kao i kontrola istih i ono najbitnije – edukacija najmlađih.

Naftne mrlje, pomor ribe, nepregledni niz džakova smeća, leševi uginulih domaćih životinja, plastičnih flaša i ostalog smeća mogu postati prošlost, samo i jedino ako se sami potrudimo da nešto promenimo na bolje.

Možda nam ipak, pre svih gore navedenih mera, treba malo zdravog razuma, jer ukoliko sami ne želimo sebi da pomognemo, niko drugi to neće uraditi umesto nas.

Kapetan Goran Stanimirov
zapovednik vrste A

 

 

 

Plovidba kroz Novi Sad opasna po život!?

Plovidbeni prolaz mosta Boško Perošević u Novom Sadu 06.10.2018.(FOTO)

Povodom problema bezbednosti plovidbe kroz Novi Sad mi, kao Udruženje profesionalnih lađara upozoravamo već tri godine. Do sada se nadležna inspekcija plovidbe nije u dovoljnoj meri bavila dopisima i apelima koje smo slali pa se ovim putem obraćamo ponovo, kako Inspekciji plovidbe tako i građanima Novog Sada.

Novi Sad, zbog dve uzastopne krivine, suženja plovnog puta i gabarita mostova predstavlja problem u plovidbi. Navigatori pri plovidbi kroz Novi Sad moraju da obrate posebnu pažnju i da postupaju oprezno. Pored ovih, navedenih problema, već nekoliko godina unazad imamo problem sa pecarošima u plovidbenom otvoru mosta Boško Perošević. Zatičemo ih i danju i noću, najčešće u ne obeleženim čamcima, usidrene u plovnom otvoru. Današnji brodovi imaju veliku brzinu i često pecaroši imaju problem da se sklone iz plovidbene zone dovoljno brzo i na taj način direktno ugrožavaju živote ljudi, bezbednost brodova i bezbednost mosta.

Apelujemo na inspekciju plovidbe i grad Novi Sad da reši ovaj problem dok ne dođe do ozbiljne havarije sa mogućim smrtnim ishodom.

Upravni odbor UPLS

Saopštenje za javnost povodom potonuća samohodnog teretnjaka Tomas 20.08.2018.

Dana 20.08.2018. oko 8:00h u blizini Smedereva, na 1108 km Dunava u desnoj obali, potonuo je samohodni teretnjak “Tomas”. Do nezgode je došlo nakon utovara na plovnom bageru “Crni” koji se nalazi 4 kilometra nizvodno od mesta nesreće. Do potonuća je došlo velikom brzinom usled prodora vode u brodski trup, za sada iz nepoznatih razloga. Zapovednik broda je brzom reakcijom uspeo da nasuče brod na sprud u obali i na taj način spreči veću tragediju i moguć gubitak ljudskih života. Zapovednik je po incidentu momentalno obavestio Kapetaniju pristaništa Smederevo putem telefona. Posada je samostalno napustila objekat i svi članovi posade su prošli bez povreda.

Problem je nastao u brzini delovanja Inspekcije plovidbe i Kapetanije pristaništa. Potonuće se dogodilo 20.08. a inspekcija je izašla na uviđaj 2 (dva) dana kasnije, 22.08.2018. Mesto nesreće je bilo 2 dana bez nadzora, posadi niko nije poslat u pomoć, objekat nije obezbeđen barijerom za slučaj izlivanja goriva, nije izdato saopštenje brodarstvima, nije obustavljena niti usporena plovidba na tom delu Dunava tako da je nasukani brod bio dva dana u stalnoj opasnosti od prevrtanja i totalnog potonuća objekta.

Na samo 20 km od mesta nesreće nalazi se područje od međunarodnog značaja, specijalni rezervat prirode  “Delibatska peščara” – Rasarsko područje “Labudovo okno”. Čitavo područje rezervata je ugroženo neadekvatnim delovanjem Inspekcije plovidbe i nedostatkom Službe za brzo delovanje na rekama. Podsećamo da je obezbeđivanje mesta nesreće bilo problematični i pre dve godine kada su prilikom potonuća samohodnog teretnjaka Beograd 10 život izgubila 2 člana posade.

Pozivamo nadležne institucije da se razmotri povećanje i poboljšanje inspekcijskog nadzora na rekama kao i da se formira jedinica za brzo delovanje u vanrednim situacijama na rekama kako bi se izbegle nesreće u budućnosti.

 

 

Ovim putem podsećamo nadležne organe i upozoravamo javnost da na sektoru Dunava u Srbiji ima velik broj objekata koji stoje bez nadzora, u očajnom stanju i za koje je pitanje vremena kada će početi da se prevrću i potapaju usled atmosferskih promena, kolebanja vodostaja i zuba vremena.

Sledeće fotografije su sa Ade Huje u Beogradu i sa Dunavskog keja u Novom Sadu. O nebezbednom stojanju objekata i zahtevu za njihovo uklanjanje više puta je obaveštena Inspekcija plovidbe.

Ako uskoro ne preduzmemo ozbiljne reforme u kontroli i očuvanju plovnih puteva završićemo kao Srpska zastava sa poslednje fotografije koja možda najbolje pokazuje trenutno stanje u našem brodarstvu.

Upravni odbor Udruženja profesionalnih lađara Srbije.

#udruzenjeladjar #Srbija #Dunav #Bezbednost #Ekologija

 

70 godina Beogradske konvencije – 90. zasedanje Dunavske komisije

U Palati Srbija dana 29. juna održana je Ministarska konferencija i 90. zasedanje Dunavske komisije. Dan ranije 28. juna povodom jubileja održan je prijem povodom otvaranja izložbe u Palati Srbija u saradnji sa Arhivom Jugoslavije i Muzejom nauke i tehnike u Beogradu. Skupu su prisustvovali visoki predstavnici zemalja članica Dunavske komisije, Evropske komisije, Rajinske komisije, Savske komisije i drugih važnih međunarodnih organizacija, kao i diplomatskih predstavnika i stručnjaka u oblasti plovidbe brojnih zemalja.

Konferenciju je otvorila potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospođa Zorana Mihajlović. Konferenciju je vodio pomoćnik ministra za vodni saobraćaj gospodin Veljko Kovačević. Na konferenciji je predstavljena strategija razvoja slobodne plovidbe Dunavom kao i potreba za revizijom Beogradskog sporazuma.

Pored brojnih zvanica, na poziv gospodina Veljka Kovačevića, prisustvovali su i predstavnici Udruženja profesionalnih lađara Srbije kao i predstavnici Udruženja kapetana Srbije.

 

 

 

Saopštenje za javnost povodom požara na motornom gliseru u Novom Sadu 24.06.2018.

Povodom požara na Dunavu, u naselju Kamenjar kod Novog Sada udruženje profesionalnih lađara Srbije daje Saopštenje za javnost:

U utorak 24.06.2018. došlo je do požara na gliseru koji se nalazio na prikolici prilikom porinuća u vodu. Osobe koje su ga spuštale u vodu odreagovale su neiskusno i loše. Otkačili su zapaljeni gliser da pluta na vodi. Tako zapaljen plutao je pored obale vikend naselja Kamenjar i pretio  da ugrozi marinu sa više čamaca. Jedan od vlasnika čamaca na marini ušao je u svoj čamac, presreo ga i odvukao dalje ka matici da ne ugrožava ostala plovila. U međuvremenu je pozvao vatrogasce koji su došli ali nisu imali pristup čamcu pa su ih vlasnici čamaca dovezli svojim ličnim plovilima da ugase požar koji su gasili i vatrogasci i čamdžije ispalcima, PP aparatima i sličnim priručnim sredstvima. Sticajem srećnih okolnosti i pravilnim reagovanjem nekolicine odgovornih pojedinaca izbegnuta je velika tragedija.

Vatrogasci su brzo došli na mesto nesreće ali je izostala adekvatna reakcija zbog nedostatka opreme za  suzbijanje požara na vodi. Podsećamo da Novi Sad ne poseduje ni jedan brod vatrogasac kao i da čamci rečne policije i kapetanije nisu opremljeni sredstvima za gašenjenje požara te da ne postoji adekvatan plan za suzbijanje požara većih razmera na vodi.

Foto: Jovan Pavlović

Foto: Jovan Pavlović

Foto: Jovan Pavlović

Pozivamo nadležne organe, lokalne samouprave, kao i privredna društva da se uključe u planiranje prevencije požara na rekama da bi se izbegle veće katastrofe koje se mogu dogoditi. Podsećamo i naglašavamo da u Novom Sadu postoji sidrište rafinerije gde često stoje brodovi i objekti za prevoz naftnih derivata i ovakvi događaji mogu izazati tragediju neslućenih razmera. Takođe se obraćamo nautičarima da posvete posebnu pažnju na bezbednost prilikom porinuća objekata kao i pri plovidbi kako ne bi ugrožavali ostale učesnike u rečnoj plovidbi.

Upravni odbor UPLS

Saopštenje povodom sastanka u MGSI održanog 26.06.2018.

Veljko Kovačević (Foto: MGSI)

Na poziv pomoćnika ministra za vodni saobraćaj, gospodina Veljka Kovačevića, održan je treći sastanak između predstavnika Ministarstva i Udruženja profesionalnih lađara Srbije u prostorijama MGSI 26.06.2018.
Naše Udruženje je od strane ministarstva dobilo čast da imenuje stalnog predstavnika u komisiji za polaganje stručnih ispita kao i predstavnika u formiranju Radne grupe ministarstva.
Predstavljen je razvoj realizacije priznavanja plovidbenih isprava na reci Rajni. Pretpostavljeni rok za potpunu realizaciju je kraj godine. Predstavnici ministarstva su nas obavestili o izmenama i dopunama pravilnika o obaveznim lekarskim pregledima i o izmenama u pravilniku o minimalnom broju članova posade.
Od strane Udruženja ukazano je na problem overe ubrođenja osoba koje rade pod stranim zastavama sa našim brodarskim knjižicama. Dobili smo uverenje da se na tom problemu radi i da će se uskoro doći do konstruktivnog rešenja. Za sada savetujemo kolege koje rade pod stranim zastavama da izvade i vode ubrođenje u brodarskim knižicama države pod čijom zastavom plove. Ubrođenje vođeno na ovaj način, ako je overeno od strane države pod čijom se zastavom plovi, biće priznato od naše kapetanije.
Sastanak je održan u profesionalnoj atmosferi sa konstruktivnim i korisnim razmenama informacija u cilju poboljšanja i unapređenja brodarske struke.

Upravni odbor UPLS

Dopis MGSI povodom problema prilikom polaganja stručnih ispita

Poštovani, obraćamo Vam se sa molbom da nam odgovorite na nekoliko pitanja koja su vezana za probleme oko priprema i polaganja ispita za sticanje posebnih ovlašćenja o osposobljenosti u unutrašnjoj plovidbi, kao i postupaka u slučaju opasnosti na brodu.

Više godina unazad kapetanija pristaništa Beograd organizuje u svojim prostorijama pomenute ispite za nautičko i mašinsko osoblje.

Problem sa kojim se suočavamo nastaje u pripremi kandidata za ispit. Dostupnost stručne literature koja bi se koristila za pripremanje ispita kao i organizovanje nekih eventualnih predavanja u svrsi pripreme kandidata za odgovarajući ispit, odnosno fokusiranje na oblasti iz struke koje će biti na samom ispitu nema ili nije adekvatna. Kandidatima se suočavaju sa velikim problemom jer je u pitanju struka koja i dalje koristi dosta običajnih normi iz nekih ranijih perioda, kao i dosta novosti koje su uvedene modernizacijom opreme plovila. Naravno, novim izmenama u pravilniku za sticanje zvanja u unutrašnjoj plovidbi, omogućeno je da ljudi koji nisu školovani za ovaj poziv nađu posao u brodarstvu, pa je njima još teže da se upoznaju sa terminologijom, tehnologijom i metodikom rada i korišćenja određenih uređaja te i postojanje eventualne literature. Isto tako, se javlja sloboda članova ispitne komisije da ispitanike pitaju sve i svašta, što često nema dodirnih tačaka sa organizovanim ispitom što kandidate dovodi do zabune i davanja netačnih odgovora, padanja na ispitu i izlaganja novim troškovima koji nisu zanemarljivi, gubitku vremena i mogućnosti odlaganja pa čak i gubitka mogućnosti za ubrođenjem a samim tim i sticanjem dodatnog iskustva.

Kao dodatni problem se javlja i popravni ispitni rok. Nigde nije istaknut termin, kao ni uslovi koji se moraju ispuniti (konkretno mislimo na troškove).

Na osnovu pomenutih činjenica, sledi i niz pitanja. Molim Vas da imate u vidu da ništa nije zlonamerno, već isključivo u cilju poboljšanja i olakšanja načina rada kako službenicima lučke kapetanije, tako i nama lađarima.

  1. Da li će biti dostupna i definisana obavezna stručna literatura ?
  2. Da li će biti uvedena organizovana predavanja u vidu kursa (poput pripreme za ADN, ili pripreme za pomorce) za sve kandidate koji polažu ispite o posebnim osposobljenostima u unutrašnjoj plovidbi ?
  3. Da li postoji mogućnost prisustvovanja neutralnog člana ispitne komisije ispred MSGI koji bi pratio objektivan pristup ocenjivanju ostalih članova ispitne komisije?
  4. Da li će se uvesti pogodnosti polaznicima koji izlaze na popravni ispitni rok? (smatramo da je neopravdano plaćanje punog iznosa ispita, ako već kandidatima pored datuma održavanja ispita nije dato ništa drugo u vidu stručne literature priznatih izdavača i pisaca, stručnih predavanja ili nekih smernica koje bi opravdale tako visoke cene ispita)
  5. Da li postoji zakonski vremenski rok u okviru kojega bi MSGI odnosno lučka kapetanija trebala da obezbedi popravni ispitni rok za polaznike i ako postoji zašto nije istaknut na vidnom mestu u prostorijama lučke kapetanije pored obrazaca za prijavu ispita u redovnom roku?

Molimo vas da ova naša pitanja prihvatite kao dobronamerne sugestije.

Unutar UPLS se već vodila diskusija o ovome, a pošto je jedan od glavnih ciljeva našeg udruženja upravo stvaranje boljih uslova za rad na brodovima i plovnim objektima, predlažemo da UPLS koncipira stručnu literaturu koja bi objedinila i stare iskustvene norme, instrukcije za rad i korišćenje moderne brodske navigacione opreme kako bismo našim kolegama i budućim naraštajima lađara olakšali pripreme za ispite iz vezanih oblasti i izbegli postojeće probleme. Među članovima UPLS su renomirani profesionalci angažovani na domaćim i na stranim plovilima svih tipova i vrsta, koji su više nego voljni da pomognu, naravno uz Vašu saglasnost kao nadležnog ministarstva.

Što se tiče stručne obuke, odnosno predavanja, verujemo da bi bila moguća u okviru škole za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju u saradnji profesora iz škole, članova ispitne komisije i članova UPLS.

 

Upravni odbor udruženja profesionalnih lađara Srbije

Preporuke za bezbednost plovidbe malih čamaca

Sa početkom proleća počinje i sezona plovidbe čamaca za sport i razonodu po našim rekama. Povodom brojnih problema sa kojima se mi, kao profesionalni lađari srećemo, a tiču se bezbednosti plovidbe, odlučili smo da u saradnji sa nutičkim udruženjem Moja lađa napravimo jedan priručnik ili savetnik nautičarima kako treba pravilno da se ponašaju u plovidbi i pri susretu sa velikim brodovima i plovidbenim sastavima. Priručnik je dostupan u PDF izdanju i može se besplatno preuzeti na sledećem linku:

Preporuke za bezbednost plovidbe.pdf

 

Pokretanje kluba profesionalnih lađara Srbije

Obaveštavamo sve članove udruženja da počinje sa radom klub profesionalih lađara Srbije. Namena kluba je okupljanje članova i promovisanje rada Udruženja profesionalnih lađara Srbije. Svečana proslava povodom pokretanja kluba biće organizovana u prostorijama kluba na adresi: Beogradska 2, Petrovaradin, u petak 04.05.2018. sa početkom u 17h. Svi članovi udruženja i simpatizeri su dobrodošli.

Upravni odbor UPLS

#udruzenjeladjara