Gusarski turizam u Srbiji

Gusarski turizam u Srbiji

FOTO: podunavlje.info

Sa početkom proleća počela je i turistička sezona u Evropi pa samim tim i u Srbiji. Mediji se pune tekstovima i reportažama o potencijalima, mogućnostima i izazovima koje turizam, kao jedna od najnaprednijih i najunosnijih grana privrede, može i treba da doprinese razvoju naše zemlje a i regiona.
Kao kapetan na rečnom kruzeru i profesionalac u oblasti turizma odgovorno tvrdim da ako momentalno ne rešimo goruće probeme u našoj zemlji, od turizma, bar u rečnom saobraćaju, nećemo imati NIŠTA.

Svake godine, već čitavu deceniju unazad, imamo problem plovidbe kroz akvatoriju Smedereva. Problem postoji i mnogo duže za teretne brodove ali se o tom problemu nikad nije dovoljno pričalo i pisalo, najčešće jer su zaključci rečne policije bile da su lađari prijavljivali gusarske  napade da bi prikrili svoje švercersko kriminalne delatnosti. Takva praksa se na žalost i dalje nastavlja, a što je najtužnije,  širi se po sidrištima širom Srbije pa imamo sve više pritužbi lađara na ozbiljno ugroženu bezbednost ljudi i tereta i na sidrištima u Novom Sadu i Bačkoj Palanci.

Sinoć 28.04.2019. rečni kruzer, pod mojom komandom je bio na meti napada gusara. Napad ne izgleda filmski, kako mnogi zamišljaju, već naprotiv obavlja se vrlo tiho i gotovo neprimetno. Gusari brzim čamcima prilaze brodu sa krme, najčešće između dva mosta a naspram sidrišta, zbog smetnji koje se pojavljuju na radaru i fokusa kapetana na prolazak kroz mostove. Na nekim brodovima su primećene i osobe koje su skakale sa mosta na brod sa koga bi dohvatili šta bi stigli i u roku od nekoliko trenutaka skočili sa broda u čamac koji bi ih spreman čekao.
Ove napade više ni ne prijavljujemo policiji. Sami organizujemo stražu na mestima gde je  moguć pristup za čamac, kao i na gornjoj palubi, što uglavnom obeshrabi lopove da idu dalje. U slučaju prijave plašimo se eventualnog zadržavanja broda zbog uzimanja izjave, što bi poremetilo plan čitavog putovanja i izazvalo ogroman gubitak kompanijama za koje radimo.
Mornari i posada koji čuvaju brod od napada su uglavnom strani državljani koji se plaše da će biti napadnuti ili povređeni jer gusari, kad vide da ne mogu lako da uđu na brod, svojim jakim baterijskim lampama sijaju na lica ljudi koji su na palubi pokušavajući da ih zaplaše, kada već ne mogu da ih pokradu.

Na samo 60 km od Beograda, u srcu Evrope u dvadest prvom veku imamo gusare na Dunavu, koji na žalost nisu turistička atrakcija nego naša surova realnost.

Ne bude li se nešto brzo promenilo plašim se da će “uspavani džin” o kojem je pisao RTS ( http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3499981/uspavani-dzin-u-srbiji-mogao-bi-da-napuni-kasu.html ) zapasti u duboku komu iz koje se neće probuditi.

U nadi da će odgovorni organi i nadležna ministarstva ozbiljnije shvatiti ovaj problem.
Kapetan un. pl. Zapovednik vrste A,
Branislav Vajda

Nove skripte za upotrebu brodske radio stanice i AIS uređaja na brodovima unutrašnje plovidbe

Obaveštavamo kolege i sve zainteresovane da su trudom i zalaganjem naših članova načinjene dve nove skripte – priručnika za upotrebu radiotelefonske stanice i upotrebu AIS sistema na brodovima unutrašnje plovidbe.

U nastavku možete besplatno preuzeti obe skripte:

VHF skripta pdf

AIS skripta pdf

 

Upravni odbor UPLS

Veliko spremanje – zapisi sa reke

Foto: Patrnogić B.

Ljudi koji borave na reci, bilo profesionalno kao lađari, spasioci, policajci, ribari ili pak rekreativno, kao pecaroši, mali nautičari, splavadžije, u svakom međusobnom razgovoru će sigurno pomenuti svima zajedničku i važnu temu – ekologiju.
Jasno je zašto insistiramo na važnosti ove teme, ali još važnije je sledeće pitanje: šta smo do sada preduzeli da nešto promenimo na bolje?
U poslednje vreme se o ovoj temi često javno diskutuje, iznose se razna mišljenja, novinski članci su gotovo svakodnevna pojava, ali je i sve više individualnih akcija pojedinaca i grupa. Sa željom da sa reči pređemo na dela i na taj način damo svoj doprinos u očuvanju naših reka se i stupilo u akciju.

Članovi sportskog, rekreativnog, ribolovačkog, nautičkog društva “Stenka” iz Beograda su, uz podršku i pomoć Udruženja profesionalnih lađara Srbije organizovali akciju čišćenja akvatorija oko same marine iz malih čamaca, ali i sa obale.
Ova lokacija je izabrana za početnu, jer smo pošli sa idejom da svako od nas treba da krene od sebe, tj. svoje “kuće”, u ovom slučaju pomenute marine. Pored toga, još jedan razlog jeste i katastrofalno stanje zatečeno oko same marine tog popodneva.

Foto: Patrnogić B.

Na površini vode smo primetili najrazličitije smeće u velikoj količini, što na prvi pogled nije izgledalo kao težak zadatak, ali se kasnije ispostavilo kao pogrešan zaključak.
Naime, učesnicima akcije nije falila dobra volja ni energija, već više čamaca i naravno, volontera.
Svako od prisutnih volontera je imao zaštitne rukavice, tako da su izbegnute moguće neprijatnosti i opasnosti prilikom vađenja otpada iz vode, a posade malih čamaca su na raspolaganju imale zaštitne prsluke, kao i vesla i čaklje, što je bilo od koristi u borbi sa smećem.

Pokušaj da se iz vode izvadi i najmanji komad smeća nije izostao ni jednog trenutka.


Foto: Ilić M.

Pored volontera koji su bili u čamcima, jednak doprinos dali su i ljudi koji su otpad skupljali na obali.


Foto: Patrnogić B.

Sakupljeno smeće se pakovalo u najlonske džakove od 120 i 240 litara, a potom se na obali sve skupljalo na jednom mestu.


Foto: Patrnogić B.

Pored do vrha ispunjenih džakova, gomilu na obali su činile i automobilske gume, creva, kao i drugi kabasti otpad.


Foto: Ilić M.

Pri kraju popodneva, učinak je sledeći: sakupljeno je preko 50 džakova sa smećem, više od 10 automobilskih guma i dosta kabastog otpada.
Sedmorica momaka su kućama otišli punog srca, sa sigurnošću da su tog popodneva uradili nešto korisno i sa nadom da niko od desetine prolaznika koji su videli i pohvalili akciju, neće baciti ni papirić van kante za smeće.


Foto: Popović V.

Za sam kraj, umesto želje za imenima svih volontera kako bi im čestitali i pohvalili, možda treba poželeti informaciju o nekoj sledećoj akciji, kako bi i sami učestvovali i tako pomogli celom društvu. Tada ćete za sigurno imati priliku da pohvalite ove ljude, jer će oni ponovo biti tamo sa istom željom da urade nešto korisno. Nadam se da će kraj njih biti neko od desetine znatiželjnih prolaznika koji su zastajali kraj “Stenke” i fotografisali, postavljali pitanja, jer složićemo se – ovo je tek početak duge borbe, a svaka pomoć je dobrodošla.


Foto: Popović V.

Stanimirov Goran, Beograd, 30.03.2019

Sigurnosne procedure u vanrednim situacijama tokom operacija na brodu

Škola za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju iz Beograda je u periodu od 26 do 28 februara 2019.godine,organizovala pilot kurs ,,Sigurnosne procedure u vanrednim situacijama tokom operacija na brodu”.Polaznici obuke su bili 15 učenika trećeg razreda obrazovnih profila Nautički tehničar-rečni smer i Brodomašinski tehničar ove škole.
Model kurs ,,Sigurnosne procedure u vanrednim situacijama tokom operacija na brodu“ razvijen je u okviru transnacionalnog projekta Danube SKILLS kao pomoć obrazovnim institucijama i centrima za obuku u Dunavskom regionu u izgradnji institucionalnih i organizacionih kapaciteta, a u cilju usklađivanja sa Standardima kompetencija za osoblje unutrašnje plovidbe – Operativni nivo – OL 7 – Zdravlje i bezbednost i zaštita životne sredine, koje zahteva Direktiva EU 2017/2397 o priznavanju stručnih kvalifikacija u unutrašnjem vodnom transportu
U razvoju model kursa i pripručnika za obuku učestvovali su partneri iz projekta Danube SKILLS koji je finansiran iz sredstava Dunavskog transnacionalnog programa (Danube Transnational Programme): Ceronav, Rumunija; Viadonau, Austrija; DST, Nemačka;Saobraćajni fakultet u Zagrebu,Hrvatska ; FHOO,Austrija;Agencija za pomorsku administraciju, Bugarska; Nacionalna asocijacija za radio komunikaciju, Mađarska; Škola za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju, Srbija i Pomorska škola, Slovačka.

Udruženje profesionalnih lađara Srbije je imalo svoje stručne posmatrače na obuci. Mišljenje o obuci kao i sugestije za dalji razvoj i implementaciju je poslato organizatoru obuke.

 

Dopis MGSI povodom overe ukrcanja na brodovima sa stranom zastavom

Povodom problema sa overom ukrcanja Srpskih državljana na brodovima koji plove pod stranom zastavom smo više puta kontaktirali nadležno Ministarstvo sa obrazloženjem problema kao i poteškoćama pojedinaca da ostvare pravo na polaganje stručnih ispita. Danas smo dobili pismeno obaveštenje o akcijama MGSI na rešavnju tog problema i u nastavku ga u potpunosti prenosimo:

 

“Poštovani,
Ministarka građevinarstva saobraćaja i infrastrukture je donela Pravilnik o izmenama i dopuni Pravilnika o uslovima, načinu i postupku izdavanja i zamene, sadržini i obrascu brodarske knjižice i dozvole za ukrcavanje, licima i organima nadležnim za unošenje i overu podataka, kao i sadržini, obrascu i načinu vođenja registra izdatih brodarskih knjižica i dozvola za ukrcavanje („Službeni glasnik“, br. 13/19), koji vam u pilogu i dostavljamo.

S tim u vezi obaveštavamo vas da smo navedenim pravilnikom predvideli mogućnost overe ukrcanja, odnosno iskrcavanja za članove posade broda koji su državljani Republike Srbije ukrcani na strani brod na način što je u članu 15. važećeg pravilnika dodat novi stava 6. koji glasi: „U slučaju da je u skladu sa propisima države čiju zastavu brod vije državljanin Republike Srbije ukrcan kao član posade tog broda sa brodarskom knjižicom izdatom u Republici Srbiji, overu ukrcavanja, odnosno iskrcavanja vrši lučka kapetanija, odnosno diplomatsko ili konzularno predstavništvo na osnovu uvida u izvod iz brodskog dnevnika potpisanog i overenog od strane zapovednika tog broda, odnosno overenog prevoda tog izvoda na srpski jezik. ”.

Ukazujemo da će se navedeni pravilnik primenjivati od 1. jula 2019. godine.

S poštovanjem,

Jelena Sofrić, dipl. pravnik
viši savetnik
Republika Srbija
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe”

In memoriam – Šandor Borbelj

Poštovane kolege, nažalost imamo jednu tužnu vest, upokojio se naš kolega Borbelj Šandor-Šaca. Ispraćaj pokojnika i kremacija će se obaviti u utorak 05.03.2019 u 14h u Novom Sadu na Novom groblju.

Zdravstvene ustanove – dopis MSGI

Poštovane kolege, povodom obavljanja lekarskih pregleda i upisa u brodarsku knjižicu dobili smo dopis iz MSGI koji u potpunosti prenosimo:

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama koji je donet 2018. godine propisano je da se zdravstvena sposobnost članova posade broda utvrđuje zdravstvenim pregledom koji vrši zdravstvena ustanova koja ispunjava propisane uslove i dobije ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove zdravlja da može da obavlja zdravstvene preglede članova posade brodova unutrašnje plovidbe.

Radi sprovođenja odredaba navedenog zakona donet je Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene sposobnosti članova posade brodova i drugih plovila, kao i uslovima i načinu vršenja zdravstvenog nadzora („Službeni glasnik RS“, broj 90/18). Novim pravilnikom su propisani uslovi za zdravstvene ustanove, između ostalih uslova je da zdravstvena ustanova ima u radnom odnosu doktora medicine specijalistu medicine rada koji ima završeni kurs za sticanje znanja potrebnog za vršenje zdravstvenih pregleda članova posade brodova unutrašnje plovidbe. Kurs za sticanje zvanja potrebnog za vršenje zdravstvenih pregleda članova posade brodova unutrašnje plovidbe organizuje i sprovodi institut za medicinu rada osnovan za teritoriju Republike Srbije.

S tim u vezi, obaveštavamo vas da će zdravstvene preglede članova posade broda unutrašnje plovidbe do organizovanja prvog kursa od strane instituta za medicinu rada, odnosno do izdavanja ovlašćenja ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, obavljati medicine rada koje su po starom pravilniku vršili zdravstvene preglede članova posade brodova unutrašnje plovidbe. Nakon dobijanja informacija od strane ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, spisak zdravstvenih ustanova ovlašćenih za vršenje zdravstvenih pregleda članova posade brodova unutrašnje plovidbe biće objavljen na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o čemu ćemo vas blagovremeno obavestiti.

S poštovanjem,

Jelena Sofrić, dipl. pravnik
viši savetnik

Lađarski glasnik broj 2

Poštovane kolege, obaveštavamo vas da je izašao iz štampe novi broj Lađarskog glasnika ( ISSN 2620-1976 ). Glasnik možete preuzeti u elektronskoj formi na sledećem linku: Lađarski glasnik 2 (9772620197002) ili klikom na fotografiju.

Štampani primerak je dostupan besplatno i može s preuzeti u prostorijama našeg kluba. Redovnim članovima će primerak  biti dostavljen na kućnu adresu.

 

 

 

 

 

 

 

Brzo delovanje MSGI i Direkcije za vodne puteve

FOTO: M. Šujdović

Udruženje profesionalnih lađara Srbije ovim putem izražava zahvalnost Ministarstvu građevinarstava, saobraćaja i infrastrukrure i Direkciji za vodne puteve zbog brzog i efikasnog otklanjanje nedostataka na plovnom putu, postavljanjem adekvatnih plovidbenih oznaka na kritičnim sektorima i omogućavanje povoljnih uslova za bezbednu plovidbu, posebna zahvalnost članovima posade koji su precizno postavili plovidbene oznake iako su uslovi za plovidbu bili otežani zbog guste magle.

Upravni odbor UPLS

Neadekvatno obeležavanje plovnih puteva kroz Srbiju

Obzirom na trenutnu situaciju i vremenske prilike na plovnom putu reke Dunav, ne postoji neposredna opasnost od pojave leda. Direkcija za plovne puteve je uklonila plovidbene oznake što drastično otežava plovidbu i alternativno je postavila plovke koji su vizuelno teško uočljivi i radar ih ne detektuje. Poseban osvrt je na Mohovski kanal 1308,2 km – 1309,8 km. Apelujemo na Ministarstvo i Direkciju za vodne puteve da kritične sektore obeleže i omoguće bezbednu plovidbu.

Pravni odbor UPLS