Brzo delovanje MSGI i Direkcije za vodne puteve

Brzo delovanje MSGI i Direkcije za vodne puteve

FOTO: M. Šujdović

Udruženje profesionalnih lađara Srbije ovim putem izražava zahvalnost Ministarstvu građevinarstava, saobraćaja i infrastrukrure i Direkciji za vodne puteve zbog brzog i efikasnog otklanjanje nedostataka na plovnom putu, postavljanjem adekvatnih plovidbenih oznaka na kritičnim sektorima i omogućavanje povoljnih uslova za bezbednu plovidbu, posebna zahvalnost članovima posade koji su precizno postavili plovidbene oznake iako su uslovi za plovidbu bili otežani zbog guste magle.

Upravni odbor UPLS

Neadekvatno obeležavanje plovnih puteva kroz Srbiju

Obzirom na trenutnu situaciju i vremenske prilike na plovnom putu reke Dunav, ne postoji neposredna opasnost od pojave leda. Direkcija za plovne puteve je uklonila plovidbene oznake što drastično otežava plovidbu i alternativno je postavila plovke koji su vizuelno teško uočljivi i radar ih ne detektuje. Poseban osvrt je na Mohovski kanal 1308,2 km – 1309,8 km. Apelujemo na Ministarstvo i Direkciju za vodne puteve da kritične sektore obeleže i omoguće bezbednu plovidbu.

Pravni odbor UPLS

Informacija o upisu lekarskog pregleda u brodarsku knjižicu

Već smo pisali da je u toku prošle godine došlo do promene u zakonu u vezi vršenja lekarskih pregleda i upisa u brodarsku knjižicu.
Naime, donošenjem novog Zakona o plovidbi na unutrašnjim vodama i lukama u članu 134a se navodi da lekarski pregled važi do 65 godine ako nema opravdane potrebe za dodatnim kontrolnim pregledima, u slučaju težih bolesti, invalidnosti ili sl. a uz obavezan nalaz doktora Medicine rada.
Od naših kolega koji su obavljali lekarski pregled dobili smo informaciju da nisu baš svi doktori upućeni u novu uredbu te ukoliko imate problem možete se pozvati na: Zakon o plovidbi na unutrašnjim vodama i lukama, član 134a (Službeni glasnik RS, broj 41/2018). U nastavku prenosimo pun tekst navedenog člana iz pomenutog zakona:

Član 134a *
Zdravstveni pregled može da bude redovni i nadzorni. *
Redovni zdravstveni pregled vrši se pre izdavanja brodarske knjižice, odnosno dozvole za
ukrcavanje i naročito obuhvata oštrinu vida i sluha, prepoznavanje boja, motoriku gornjih i
donjih udova, kao i neuropsihijatrijsko i kardiovaskularno stanje lica, u skladu sa
standardom za vršenje zdravstvenih pregleda članova posade brodova unutrašnje plovidbe
koji su propisani od strane Evropskog komiteta za izradu standarda u unutrašnjoj plovidbi
(CESNI). *
Prilikom vršenja redovnog zdravstvenog pregleda članovima posade utvrđuje se krvna grupa
i RH faktor. *
Kada napuni 60 godina, član posade mora da izvrši redovni zdravstveni pregled u naredna
tri meseca, a nakon toga svake pete godine. *
Kada napuni 70 godina, član posade mora da izvrši redovni zdravstveni pregled svake druge
godine. *
Lučka kapetanija izdaje ovlašćenje o osposobljenosti članu posade iz st. 4. i 5. ovog člana, uz
napomenu da je član posade izvršio redovni zdravstveni pregled. *
Poslodavac, zapovednik broda ili inspektor može da zahteva od člana posade da se podvrgne
zdravstvenom pregledu, ako postoje objektivni razlozi koji ukazuju da zahtevi u pogledu
zdravstvene sposobnosti više nisu ispunjeni. *
Ako prilikom vršenja zdravstvenog pregleda član posade ne ispunjava sve propisane zahteve u
pogledu zdravstvene sposobnosti, specijalista medicine rada koji je ovlašćen za vršenje
zdravstvenih pregleda može da uvede ograničenja ili da primeni određena odstupanja pod
uslovom da ona ne utiču na bezbednost plovidbe, pri čemu se ograničenja, odnosno odstupanja
unose u ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti. *
Nadzorni zdravstveni pregled vrši se u roku kraćem od redovnog zdravstvenog pregleda, ako
je određen kraći rok važnosti izveštaja o izvršenom redovnom zdravstvenom pregledu. *
Član posade ima pravo na besplatni godišnji zdravstveni pregled tokom koga se posebno
proveravaju simptomi ili uslovi koji mogu da budu prouzrokovani radom na brodu sa
najkraćim dnevnim vremenima odmora i/ili najmanjim brojem dana odmora u skladu sa čl. 130b
i 130v ovog zakona. *
Troškove zdravstvenog pregleda iz stava 10. ovog člana snosi poslodavac iz sopstvenih
sredstava. *
Članovi posade koji rade noću i imaju zdravstvene probleme za koje je utvrđeno da su
prouzrokovani noćnim radom moraju, u zavisnosti od raspoloživih mogućnosti, da budu
premešteni na drugo odgovarajuće radno mesto sa radnim vremenom po danu. *Besplatni zdravstveni pregled podleže obavezi čuvanja lekarske tajne. *
Besplatni zdravstveni pregled vrši se u okviru sistema javnog zdravlja. *
Pod sistemom javnog zdravlja iz stava 14. ovog člana podrazumevaju se zdravstvene ustanove,
odnosno privatna praksa, koje ispunjavaju uslove za vršenje zdravstvenih pregleda članova
posade brodova u skladu sa zakonom. *
*Službeni glasnik RS, broj 41/2018

 

Iz stare u novu godinu – zapisi sa reke

Kada se saberu utisci, Udruženje profesionalnih lađara Srbije u Novu godinu ulazi sa mnogo uspeha iz prethodne, ali isto tako i sa nekoliko loših uspomena.

Na događaje koji izazivaju osećaj gorčine ne smemo zaboraviti, pre svega kako bismo sprečili, odnosno sveli na minimum njihovo ponavljanje.

Napustio nas je kapetan Mlađen Golubovic, čovek koji će biti upamćen kao osoba koja je tokom svoje karijere nesebično delila savete i svoja iskustva, na čemu mu je zahvalno mnoštvo kolega.

Bili smo svedoci plovidbenih nesreća, tj. tragedija sa ljudskim žrtvama, požara na plovnim objektima, potonuća i izlivanja pogonskog goriva u reku usled nedostatka zaštitne barijere, čestih ugrožavanja bezbednosti plovidbe itd.

Dobrih stvari je svakako bilo više i sa radošću ćemo pomenuti neke od njih.

Ostvaren je uspešan kontakt sa Ministartstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Inspekcijom plovidbe u vezi sa različitim pitanjima; u tiražu od 1000 primeraka iz štampe je izašao prvi broj „Lađarskog Glasnika“ koji je dostupan i u elektronskoj formi, jer se na naše zadovoljstvo tražio primerak više; Klub lađara u Petrovaradinu počeo je sa radom i veoma brzo postao mesto gde se u prijatnoj atmosferi okupljaju ne samo kolege, već i svi ljudi dobre volje.

Isto tako, u rad je puštena i probna verzija aplikacije Udruženja, kako bi se informacije delile brže i lakše.

Broj članova Udruženja se stalno uvećava, a sa radom je počeo i novoformirani Sindikat.

Nešto na šta svi treba da budemo naročito ponosni u prošlogodišnjem radu jeste izrada Preporuka i saveta za bezbednu upotrebu malih plovila. Na predlog članova Udruženja, a nakon mnogo godina, pristupilo se izaradi ovog, ispostavilo se, veoma važnog priručnika.

Lađari su se zajednički, na zadovoljstvo svih i potpuno volonterski, pažljivo bavili pisanjem teksta i skiciranjem svih mogućih situacija koje su uočene u svakodnevnoj plovidbi. Podeljena su godinama sticana iskustva u vezi sa manevrisanjem brodovima, sakupljena su do sada nepisana pravila i običaji, a citiran je i Zakon o plovidbi i lukama.

Postojala je i ideja štampanja ovog priručnika, ali se nažalost zbog nedostatka finansijskih sredstava ipak odustalo od toga, za sada. Kao jedino rešenje doneta je odluka da ceo materijal svim zainteresovanima bude dostupan na web prezentaciji Udruženja, naravno besplatno.

Usled velikog uspeha i interesovanja za pomenuti priručnik, ove godine se pristupilo izradi još opširnijeg, koji će biti od koristi kako malim nautičarima (upravljačima motornih čamaca, jedriličarima…), tako i samim profesionalcima, posadama brodova u unutrašnjoj plovidbi. Za razliku od prethodnog, ovogodišnje izdanje priručnika će formu dobiti i u štampanom obliku, što je i predviđeno ovogodišnjim budžetom Udruženja.

Nakon svega pomenutog stiče se utisak da je u godini iza nas urađeno mnogo toga, ali je ipak u drugom planu ostala zaštita životne sredine, te će se u tekućoj godini posebna pažnja posvetiti tome.

Nakon prošlogodisnje objave teksta o trenutnom stanju na našim rekama koji se odnosio na brigu o njima, njihovu zaštitu i unapređenje, reakcije javnosti i pojedinaca nisu izostale, ali stekao se utisak da i dalje nema volje većine da se po tom pitanju nešto konkretno i preduzme.

U vezi sa tim, kako je već navedeno u tom tekstu, nema potrebe svaljivati krivicu na nekog drugog ili tražiti izgovore, već se treba organizovati i dati svoj maksimum.

Početkom proleća, prvom prilikom koju nam hidrološka situacija dozvoli, u Beogradu će se organizovati akcija čišćenja vodotokova iz malih čamaca, o čemu će članovi i javnost biti naknadno obavešteni putem web prezentacije i sredstava informisanja.

U radnoj akciji mogu učestovati svi zainteresovani i voljni ljudi, a u zavisnosti od broja učesnika i broja raspoloživih čamaca, odrediće se tačne lokacije delovanja, a svako od prisutnih će dobiti zaštitne rukavice i džakove za prikupljeno smeće.

Da bismo nešto promenili nije nužno dolaziti u glavni grad, već sličnu akciju svako od nas može organizovati u svom gradu – od Bezdana do Timoka, na svom brodu, vezu za čamac ili pecaroškom mestu.

Ima nas dovoljno da skrenemo pažnju javnosti i jos jednom ukažemo na loše stanje priobalja i vodotokova, a podršku ćemo zatražiti od Ministarstva za zaštitu životne sredine, ali i domaćih i inostranih organizacija koje se bave ovim i sličnim pitanjima.

Svi oni koji neće biti u mogućnosti da fizički učestvuju u akciji nemaju razloga za brigu, jer ćemo nastojati da se slične akcije ponavljaju što češće.

Smatram da će ovo biti dobar početak, a za dalje delovanje, predloge i sugestije Udruženje stoji na raspolaganju.

Da bi smo nešto promenili na bolje, što je ideja i velika želja svih nas, moramo nastaviti istim tempom. Nije sramota skupiti tuđi otpad, već je sramota okrenuti glavu od problema koji stoji pred nama.

Goran Stanimirov,
Zapovednik vrste A

Nova skripta za upoznavanje sa principom rada i podešavanje radara.

Udruženje profesionalnih lađara Srbije je u okviru svog plana na razvoju priručnika za plovidbu rekama, obradio temu korišćenja i podešavanja radara na brodovima. Skripta je koncipirana na principu pitanja i odgovora i obuhvata sve važne aspekte za svakodnevno korišćenje radara pri navigaciji brodom. Autor je Zapovednik vrste A Vlado Šekerov.
U nastavku možete preuzeti skriptu u PDF formatu – skripta.

 

Obaveštenje o odlukama sa zasedanje redovne Skupštine Udruženja održane 24.12.2018. u Novom Sadu

Na redovnom zasedanju Skupštine udruženja profesionalnih lađara Srbije koje se održalo 24.12.2018 u prostorijama Saobraćajne škole “Pinki” u Novom Sadu razmatrane su sve tačke Dnevnog reda.
Napravljena je detaljna analiza prošlogodišnjeg rada i zalaganja članstva na promociji i unapređenju rada Udruženja.
Jednoglasno je doneta odluka o povećanju članarine na 3000 dinara godišnje i napravljen je finansijski plan za narednu godinu.
Dogovoreno je i potvrđeno da je prioritet u narednoj godini pravljenje i izdavanje Priručnika rečne navigacije. Podeljene su teme i određeni su autori određenih oblasti i prvi rezultati se očekuju krajem februara kada će se predstaviti preliminarni oblik priručnika.
Primećen je i pohvaljen pojačan rad inspekcije plovidbe i pohvaljena je komunikacia sa resornim ministarstvom sa kojim je u toku prošle godine postignuta kvalitetna komunikacija u vezi unapređenja plovidbe.
Od pomoćnika ministra i dalje očekujemo zvaničnu potvrdu imenovanih članova Ispitne komisije za stručne ispite i članova za Radnu grupu.
Članovima je predstavljen plan za promenu brodarskih knjižica od strane MSGI kao deo procesa prilagođavanja evropskim propisima i pojašnjena je promena u vršenju lekarskih pregleda za ukrcano osoblje.
Predstavljen je plan održivosti Kluba lađara,
Izglasan je plan izrade zajedničkog ugovora kao i cenovnika rada koji bi bio obavezujući za sve članove Udruženja, uz podršku pravnog tima Udruženja.
Članovi su upoznati sa idejom stvaranja saradnje sa ronilačkim klubom iz Novog Sada i stvaranje grupe za pomoć pri spašavanju na rekama u Novom Sadu.
Posebna tema je bila pokretanje Sindikata. Objašnjena je uloga sindikata kao i planirane akcije u toku naredne godine. Predstavljen je sistem finansiranja kao i uslovi članstva i prioriteti na početku rada.
Svi materijali, sa novim članskim kartama, odluke i planovi biće dostavljeni svim članovima udruženja i sindikata na kućnu adresu u toku narednog meseca.

Upravni odbor UPLS

 

Obaveštenje: redovno zasedanje Skupštine udruženja profesionalnih lađara Srbije

Obaveštavamo sve lađare kao i sve zainteresovane da će se redovno zasedanje Skupštine udruženja profesionalnih lađara održati 24.12.2018. u prostorijama srednje saobraćajne škole “Pinki” u Novom Sadu sa početkom u 15h.
Na dnevnom redu će biti teme vezane za rad udruženja i za formiranje i rad sindikata:
Udruženje:
1. Osvrt na prošlu godinu, ostvareni ciljevi
2. Promene u zakonu i uticaj promena na budući rad (brodarske knjižice i lekarski pregledi)
3. Plan za izradu priručnika i uvid u napredovanje projekta
4. Predlozi za razvoj i rad kluba lađara
5. Promene u plaćanju članarine
6. Predlog za razvoj sistema oglašavanja ponuda poslodavaca kao i sačinjavanje zajedničkog ugovora i obaveznog cenovnika rada.
7. Objašnjenja i saveti o korišćenju zajedničke grupe za deljenje informacija
8. Pitanja i odgovori
Sindikat:
1. Opšte informacije o formiranju sindikata
2. Sistem i plan delovanja sindikata
3. Finansijski plan za sledeću godinu
4. Uslovi članstva
5. Sistem finansiranja
6. Glavni ciljevi borbe i metod sprovođenja odluka
7. Pitanja i odgovovori

Nakon sastanka predviđeno je druženje u klubu lađara u Petrovaradinu. Svi su dobrodošli.
Upravni odbor UPLS

Obaveštenje za javnost – oformljen sindikat profesionalnih lađara Srbije

Obaveštavamo javnost da je 27.11.2018. zvanično primljeno rešenje o upisu granskog sindikata profesionalnih lađara Srbije u registar pod rednim brojem 24921.

Početkom rada sindikata, lađari Srbije će pored Udruženja lađara, koje se bavi edukacijom i promovisanjem lađarstva, imati i pravni način delovanja za poboljšanje uslova rada, unapređenje produktivnosti i postizanje socijalne pravde i ravnopravnosti za zaposlene u brodarskoj struci u Srbiji.

Polovinom decembra biće organizovano zasedanje Skupštine sindikata gde će biti predstavljen plan budućeg rada, uslova članstva  i finansiranja.

Osnovni podaci o sindikatu mogu se videti na zvaničnoj web prezentaciji, na adresi: sindikatladjara.org

Saopštenje za javnost – dve godine od potonuća i pogibije, niko odgovoran…

Milan Brzaković

Nikola Kosovac

IN MEMORIAM – Dve godine od potonuća broda  Beograd 10 sa ljudskim žrtvama. I dalje niko nije odgovoran…

Ubijanje našeg Dunava – zapisi sa reke

Kao osoba koja je odrasla na obalama Save i Dunava a kao jedan od mnogih ljudi koji rade na brodovima u unutrašnjoj plovidbi i koji plove od Severnog do Crnog mora, pored svih dogodovština, raznih poznanstava i priča, jedan utisak je ipak upečatljiv i meni konstantno na pameti: Dunav koji protiče kroz teritoriju naše zemlje kao da je drugačiji od onog koji izvire kod Švarcvalda i protiče kroz Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku itd.

U čemu je razlika, tačnije zašto tako mislim pokušaću da objasnim u nastavku.

Neće biti govora o karakteristikama plovnog puta, obeležavanju plovidbenih sektora, mostova i krivina, vec onako obično i ukratko, o ekologiji i očuvanju prirode, tačnije živog sveta u prirodi, nama ipak ne tako važnoj temi.

Za početak ću pomenuti reku Rajnu, može se reći najvažniji/najprometniji plovni put Evrope.

ista je duga 1320km, od kojih je plovno 863km, tačnije do grada Bazela. Na svojim obalama ima na desetine velikih industrijskih centara koji svojim radom doprinose ekonomskom razvoju država, ali istovremeno u mnogome utiču na životnu sredinu.

Treba pomenuti opšte poznatu činjenicu da se uporedo sa ekonomskim razvojem povećava i naseljenost grada/regije, a zatim se ponovo povećava (nepovoljni) uticaj na floru i faunu.

U Bazelu je 01.11.1986 godine, došlo do ekološke katastrofe kada se zapalilo skladište sa raznim hemijskim materijama, koje su kasnije našle put do tokova Rajne, što je dovelo do pomora ribe i živog sveta u vodi, nekih vrsta čak i do istrebljenja, a snabdevanje vodom za piće bilo je onemogućeno, tačnije zabranjeno. Sve ovo je dovelo do organizovanja Rajnskih drzava, kako bi se katastrofalno stanje popravilo i na dalje pratilo, sa ciljem izbegavanja sličnih nezgoda.

Danas reka Rajna izgleda potpuno drugačije. industrija se neprestano razvija, Duizburg je najveća rečna luka u Evropi, gradovi rastu, ali ipak živi svet se vratio u pređašnje stanje. Jegulje su ponovo čest ulov pecaroša, radi se na povratku lososa, a sam kvalitet vode je na zavidnom nivou i istu koristi preko 20 miliona ljudi koji žive u državama Rajnskog sliva.

Nadležni organi kontrolišu industriju (u Nemačkoj se voda testira na svakih 6 minuta, 24 časa dnevno i na najmanju promenu u kvalitetu/sastavu vode, istog trenutka se obaveštavaju nizvodni gradovi a fabrike u zoni testiranja se privremeno zatvaraju do okončanja istrage), učesnicima rečnog saobraćaja su na raspolaganju obalni kontejneri za odlaganje otpada kao i brodovi koji će primiti staro ulje/filtere, sadržinu fekalnih tankova ili otpadne vode iz ugostiteljskih objekata duž obale. Pošto je akcenat svega napisanog na rečnom saobraćaju, valja spomenuti da su lađari prosto u obavezi da sačuvaju dobijenu potvrdu o “odlaganju” otpada, kako bi bili ispravni u slučaju kontrole.

Danas Dunav, druga Evropska reka po dužini sliva izgleda slično, ali nažalost, samo do naše granice.

iz nekog razloga, nakon ulaska u teritorijalne vode Srbije, ljudi zaboravljaju na pravila i propise, zdrav razum kao da nestaje i radi se sve ono što je bilo gde u svetu strogo kažnjivo, a sve to na štetu stanovnika Srbije.

Brodovi koji plove našim vodama bez kontrole mogu da ispuste sve ono što im je na teretu, a za šta bi u inostranstvu platili odlaganje, jer prosto – reč je o materijama opasnim po životnu sredinu. isto tako, da li zbog manjka mesta za odlaganje otpada na obali, nepostojanja kontrole ili neodgovornog ponašanja, zatičemo gomile smeća u matici reke. Možda ovom poslednjem dosta pomažu ugostiteljski objekti duž obale i bahati pojedinci, ali to svakako nije ni toliko bitno.

U naše reke se iz fabrika bez bilo kakve kontrole i reda ispušta sve i svašta, pa smo svedoci bezbroj događaja gde se u centru grada boja vode menja iz sata u sat, a reakcije nadležnih nema ili se odgovornost prosto prebacuje sa jedne službe na drugu, sve dok voda ne odnese otrove dalje, a javnost zaboravi na nemili događaj. Sa svakim sličnim slučajem se uništava biljni i životinjski svet, što može imati nesagledive posledice po društvo u celini. isto tako moramo biti svesni činjenice da i sami koristimo tu vodu u svakodnevnom životu.

Nema potrebe svaljivati krivicu na nekog drugog ili tražiti izgovore, već se na vreme, tačnije čim pre, okrenuti problemu i raditi na onome što su drugi uveliko sproveli u delo: kontrolu industrije, prečišćavanje komunalnih otpadnih voda iz gradova, suzbijanje divljih deponija, dovoljan broj kontejnera na obali, obavezno uvođenje brodova za prihvat otpada sa plovnih objekata, kao i kontrola istih i ono najbitnije – edukacija najmlađih.

Naftne mrlje, pomor ribe, nepregledni niz džakova smeća, leševi uginulih domaćih životinja, plastičnih flaša i ostalog smeća mogu postati prošlost, samo i jedino ako se sami potrudimo da nešto promenimo na bolje.

Možda nam ipak, pre svih gore navedenih mera, treba malo zdravog razuma, jer ukoliko sami ne želimo sebi da pomognemo, niko drugi to neće uraditi umesto nas.

Kapetan Goran Stanimirov
zapovednik vrste A